"Da ste pre 20 godina imali strane diplomate na protestima u nekoj zemlji, to bi se tretiralo kao specijalna operacija stranih službi, sračunata na rušenje vlasti", kaže Anđelković za Tanjug.
Ili, precizira, ako govorimo o legitimnosti uticaja zapadnog ili ruskog faktora na srpsku političku scenu - "u moderno vreme legitimno je mnogo toga što bi pre 10-20 godina bilo tretirano kao neka vrsta agresije i specijalnog rata".
"Danas skoro da je to postalo nešto normalno", rekao je Anđelković i podsetio da je američki ambasador u Ukrajini tokom protesta predvodio grupe demonstranata, te da su se, kako navodi, američke diplomate i u Makedoniji aktivno angažovale u podršci opoziciji,
Nešto slično, mada blaže, moglo se videti i u Srbiji, dodaje Anđelković.
"Iz mog ugla gledano, pošto sam ja pristalica suverenističkih vrednosti, takvo nešto je neprihvatljivo. Sa stanovišta ljudi koji su zagovornici jednog mondijalističkog pristupa da država i nacionalni identitet više nisu bitni, tako nešto verovatno je normalno", zaključuje Anđelković.
Zapad, posmatrano institucionalno, ima mnogo veće mehanizme uticaja u Srbiji od Rusije, ali je pozicija te zemlje, s gledišta afiniteta većine građana Srbije, ipak snažnija, ocenjuje danas analitičar Dragomir Anđelković.
Analizirajući koliko je u Srbiji prusutan ruski, a koliko američki faktor, Anđelković za Tanjug navodi da je teško reći šta će u budućnosti prevagnuti, jer nije poznato šta će se geopolitički dešavati, ali da je njegovo mišljenje da će se klatno moći uticaja pomerati ka Rusiji od Zapada.
Kao razlog navodi činjenicu da Zapad nije spreman da promeni odnos prema Srbiji i da nam izađe u susret, za šta je dokaz i put Srbije ka EU.
"Pričaju nam o EU već godinama, a nisu spremni čak ni dva poglavlja da nam otvore. A Rusija u domenu gde nam ona pomaže, kao što je odbrana Republike Srpske i Kosova, je vrlo dosledan i solidan partner", kaže Anđelković.
Dodaje da se Srbija još uvek nalazi u zoni presudne dominacije Zapada, koji već 15-20 godina ovde stvara svoje mehanizme uticaja, od nevladinih organizacija, medijskih centara, svojih agenata.
Podseća da je Zapad već više puta ostvarivao presudan uticaj na domaće političke procese, kao što je bio 5. oktobar i rušenje Slobodana Miloševića, nešto kasnije i snažno delovanje na "uklanjanju" Vojislava Koštunice sa vlasti.
"I dalje je taj zapadni mehanizam uticaja ili ono što se zove ideološki aparat vrlo snažan u Srbiji, mada je manje aktivan, jer Zapad zbog velikih ekonomskih problema i angažovanja na nekim drugima stranama izdvaja manje novca", konstatuje Anđelković i ocenjuje da Rusija skoro da nema medije u Srbiji, nema fondove kojima bi finansirala nevladine organizacije.
Rusija, po njemu, neku moć tek sad spoznaje, ali joj ograničenje u tom smislu predstavljaju ekonomski problemi zbog sankcija i pada cene nafte.
"Ono što Rusima ide u prilog to je veliki nivo rusofilije u Srbiji i nekim drugim zemljama na Balkanu, zbog slovenskog porekla i pravoslavne vere, i konačno da nas Zapad brutalno pritiska po nekim pitanjima, poput opstanka Republike Srpske ili Kosova. Rezultat toga je da se ljudi lično sve više okreću Rusiji i jačaju simpatije prema njoj", navodi Anđelković.
Srbija je, prema njegovim rečima, svesna da Zapad može mnogo problema da joj donese, od političkih do ekonomskih, zbog čega se trudi da održi što bolje odnose, ali nam je Rusija, ističe, neophodna s gledišta više različitih interesa.
Izvor: Tanjug
