"Bez obzira što poglavlje 23 nije otvoreno i što u ovom momentu ne možemo garantovati da će to biti 30. juna, zajedno sa poglavljem 24, mi smo akcione planove za ova dva poglavlja usvojili i oni su naša obaveza", rekla je Miščević za B92 i dodala da će u 1. jula biti predstavljeni prvi rezultati sprovođenja akcionog plana.
Miščević je, komentarišući to što Velika Britanija juče nije glasala za otvaranje poglavlja 23 i 24, rekla da je toj zemlji za zeleno svetlo potrebna saglasnost ministara pravde i za unutrašnju bezbednost, koji su, kaže, bili angažovani tokom referendumske kampanje u toj zemlji.
Ona navodi da proširenje i posle Bregzita ostaje jedno od ključnih politika EU, koja će insistirati na ispunjavanju jasnih uslova koje podrazumeva članstvo.
Govoreći o posledicama Bregzita, Miščević kaže da je u rukama Velike Britanije da pokrene proceduru izlaska iz EU.
"Sigurna sam da Britanija razume da postoje mehanizmi koje druge članice EU mogu iskoristiti ako Britanija oteže sa pokretanjem procedure", navodi ona.
Upitana može li se desiti da se Britanija predomisli i "zaobiđe" rezultate referenduma, Miščević kaže da je to jedna od opcija i da su rezultati iznenadili i one koji su bili za i one koji su bili protiv Bregzita.
"Postoji ozbiljna turbulencija u Britaniji, sve su opcije i modeliteti mogući. Ali, ja mislim da se stvari neće vratiti na dan pre referenduma, sve što se bude dešavalo, dešavaće se u drugačijoj uniji", navodi Miščević. Podsećamo, Britanija i Hrvatska su blokirale otvaranje poglavlja. Velika Britanija koristi sve instrumente da oslabi uticaj Srbije na Balkanu i Evropi. Upravo je Britanija predvodila i akciju učlanjivanja Kosova u UNESKO, kao i projekat Deklaracije o Srebrenici, dok su u poslednje tri decenije uvek bili ključni faktori antisrpskih projekata i podmuklih delovanja koja su dovodila do velikog broja žrtava i ogromne štete po Srbiju i srpski narod na celom prostoru bivše Jugoslavije.
Izvor: Tanjug / Pravda
