Pravda

Duboka kriza u odnosima Rusije i Izraela, koja je trajala punih šest godina, konačno je prekinuta u nedelju kada su turski predsednik Erdogan i premijer Izraela Netanijahu potpisali sporazum o približavanju i obnavljanju diplomatskih odnosa.

Istovremeno, turski premijer Binali Jildirim je u Ankari, objavljujući postizanje sporazuma, potvrdio da je Izrael pristao da plati 20 miliona dolara ožalošćenim porodicama ubijenih i povređenima u akciji izraelskih komandosa. To je bio prvi korak koji je Turska načinila kako bi se "otvorila svetu".

Turski predsednik rešio je da ostane u pomirljivom maniru, te je dan nakon sporazuma sa Izraelom napisao pismo ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, u kom se izvinjava zbog obaranja ruskog aviona, kojeg su krajem prošle godine oborile turske snage, kao i da duboko žali zbog smrti ruskog pilota, koji je ubijen na tlu. Ovakav potez Tajipa Erdogana niko nije očekivao, te se svi s pravom pitaju: šta ga je navelo da se izvinjava?

Prvi odgovor na pitanje je i onaj najmanje verovatan: Erdogan je shvatio grešku i rešio da prizna krivicu Turske za obaranje "suhoja". Imajući u vidu da je pre šest meseci izjavio da "Rusija treba da se izvini Turskoj, jer šalje avione na njenu granicu", te da mu "ne pada napamet da se izvini zbog obaranja aviona i smrti pilota Peškova", veća je verovatnoća da je razlog za pomirljive tonove drugačije prirode.

Nakon neke vrste ratnog pokliča nakon obaranja aviona, sada kada se prašina slegla, problemi Turske su i te kako vidljivi. Turska je kratko jahala na talasu neslaganja EU i Moskve, ali nije uspela da pronađe prave saveznike u toj situaciji, pre svega jer i sama ima loše odnose sa Briselom.

Pitanje migranata i njihovo zadržavanje u Turskoj je definitivno problem broj jedan koji Ankara ima. Pored toga, EU u pregovorima s Turskom radi ono što najbolje ume - odugovlači. Uprkos tome što je za 30. jun zakazana Međunarodna konferencija na kojoj bi trebalo da budu otvorena poglavlja o pristupanju Turske EU, nekako se stekao se utisak da Evropa ne želi Tursku u EU, što je doprinelo osećaju izneverenosti kod Ankare.

Drugi razlog je definitivno ekonomske prirode. Ruskih turista nema na turskim plažama, a paučina u kasi se veoma brzo nakupi kada nekoliko miliona ljudi odluči da ne provede svoj odmor kod vas. Takođe, Rusi su uveli i sankcije na izvoz turskih poljoprivrednih proizvoda, i stopirali multimilijarderski posao izgradnje nuklearne elektrane na jugu Turske. Kao poslednju, možda i najboljniju kontrameru koju su Rusi uveli, stopiran je Turski tok.

Imajući u vidu da je premijer Izraela Benjamin Netanijahu nedavno bio u poseti Moskvi, a da je nakon toga usledilo pomirenje, može se pretpostaviti da je jedna od tema razgovora njega i Putina bila upravo Turska. Iako bi mnogi pomislili da je ovo najpre politička pobeda Moskve (što nije netačno), slika je mnogo šira: ovo je pre svega pobeda celog regiona, koji jedino može da napreduje kada jake sile sarađuju.

Izvor: Blic