Pravda

Piše: Pavel Šipilin Na početku videa Vladimir Putin i monasi pozdravljaju se kao braća. Predsednik Rusije stiže na Svetu Goru ne kao šef države ili turista, već kao hodočasnik; hodočasnik kome je dozvoljeno da za vreme molitve stoji na prestolu vizantijskih imperatora. Taj tron je antipod kraljevskom prestolu i simbolizuje direktnu vezu između Nebeskog i Pravoslavnog Cara. Putin formalno nije car, i svetogorski monasi ne bi trebalo da prave takvu grešku. Ali oni se ne protive njegovom stajanju na mestu Pomazanika Jahvinog. Zaključak: Putin se zavetovao na svetovno monaštvo. To znači da mu je u umovima svetogorskih monaha dozvoljeno da sedi na carskom prestolu. Sa jedne strane, on je šef pravoslavne države, a, sa druge, monaški pomazanik Gospodnji. Šta ova simbolička informacija govori pravoslavcima i muslimanima, kao najvećim verskim grupama u Rusiji? Mislim da im pre svega uliva nadu: - Zemlju vodi čovek koji je navođen večnim, a ne privremenim vrednostima; - On podržava mir, a ne rat; - Za njega je Rusija poslednje uporište pravoslavlja, možda čak i celog hrišćanstva. To ga obavezuje da je štiti; - On predsednički kabinet pre svega koristi da služi narodu, a ne kao izvor lične koristi; - Veoma je važno da Putin nikad ne prenaglašava svoje pravoslavlje. On govori i ponaša se kao predsednik, ne kao monah. Teško ga je optužiti za neku razmetljivu pobožnost; on posećuje udaljene crkve širom Rusije tokom velikih hrišćanskih praznika umesto da stalno ide u Hram Hrista Spasa, kao što bi se moglo očekivati. U isto vreme razumemo da su hrišćanske vrednosti iznad takozvanih univerzalnih ljudskih prava, koja nam se danas nameću ispred viševekovne tradicije. Postmoderna je samo prelepi okvir, ali njena esencija je u dekompoziciji i atomizaciji društva. Ako joj se ne suprostavimo, to će se po nas loše završiti. Šta je toliko intrigantno u vezi sa Putinom? Činjenica da stvari naziva pravim imenom. Istopolni brak je greh. Upotreba vojnih snaga u suverenim državama bez zahteva legitimnih vlasti predstavlja kršenje prava uspostavljenih nakon Drugog svetskog rata. I to je takođe greh. Kao što je greh i ponašanje jedne nacije koja smatra da joj njena moć daje pravo da preoblikuje svet po sopstvenom nahođenju. Danas je Rusija jedina zemlja koja kaže „ne“ Sjedinjenim Američkim Državama. To je jedino „ne“ koje Vašington jasno čuje i ne može ništa da uradi povodom toga. A glavna stvar je u tome što ovo čvrsto „ne“ čuju i oni koji dele naše korene i tradiciju i koji se još uvek nadaju da će ovaj ludi svet povratiti svoju dušu. Izvor: standard.rs/Russian Insider