Pravda

Naime, posle jučerašnjeg telefonskog razgovora sa svojim turskim kolegom, Putin je naredio ruskoj vladi da započne proces vraćanja u normalu saradnje sa Turskom, pre svega kada je reč o trgovini i ekonomskim vezama. Takođe je naložio i da se ukinu ograničenja vezana za turizam, a pregovara se i susret dvojice lidera, a kao moguće mesto navodi se samit G20 u septembru.

Međutim, u spoljnoj politici se stvari retko dešavaju "iznenadno". Kako kaže analitičar Božo Spasić "u pozadine ove objave o normalizaciji odnosa stoje pregovori ispod žita koji su trajali unazad nekoliko meseci".

On smatra da Putin nije mogao da izabere bolji trenutak za normalizaciju odnosa sa Ankarom i Erdoganom, misleći na nedavno održani referendum u Velikoj Britaniji o izlasku iz EU. Jasno je da će pitanje bregzita okupirati pažnju Brisela u narednom periodu (proces istupanja traje dve godine), što su loše vesti i po Ankaru.

Sa ovim se slaže i vojno-politički analitičar Miroslav Lazanski, koji je smatra da je bregzit zacementirao ono što su Turci odavno znali.

- Turska nastupa pragmatično, posle bregzita njeni izgledi da uđe u EU ravni su nuli, Evropa je zabavljena i biće još dugo zabavljena sama sobom - rekao je Lazanski. Istovremeno, kaže on, turski Kurdi su se podigli na pravi oružani ustanak, a terorističke bombe prašte po turskim gradovima i aerodromima.

- Američka politika prema Kurdima izaziva ogorčenje Ankare, što sve zajedno nameće hitnu potrebu normalizacije odnosa s Moskvom - ističe Lazanski.

Rusija nije zaboravila događaj iz novembra prošle godine kada su turski avioni oborili ruski Su-24 tokom misije iznad Sirije, ali to ne znači da ruski predsednik mekšim stavom prema Ankari ne deluje u najboljem interesu zemlje.

Kako ističe Spasić, Rusija je velika sila i u ovom slučaju takođe je postupila pragmatično i u skladu sa sopstvenim ekonomskim interesima gde centralno mesto zauzima izgradnja gasovod preko Crnog mora.

Rusija je svo ovo vreme držala prozor pomirenja otvorenim ističući da obnova odnosa sa Anakrom neće biti moguća bez izvinjenja i bez plaćanja kompenzacije porodici ubijenog pilota. Turskoj je trebalo više od pola godine da se odluči na prihvatanje tih ruskih uslova, što se napokon i dogodilo.

Turska je svojim postupcima poslednjih meseci dokazala da je spremna na veliki spoljnopolitički zaokret - poslala je pismo izvinjenja i saučešće zbog smrti ruskog pilota i objavila spremnost na kompenzaciju, ali to su samo vidljivi primeri tog zaokreta koji se uglavnom odvijao nezapaženo.

Zahlađenje u odnosima, sa ekonomskog aspekta, nije odgovaralo ni jednoj ni drugoj državi, smatra Lazanski. Zbog ruskih ekonomskih sankcija i nedolaska ruskih turista Turska ima gubitak od nekoliko milijardi dolara, dok su za Moskvu vrlo značajni uvoz hrane i građevinski radovi, kao i ruska nuklearna elektrana koja treba da se gradi u Turskoj.

- Geopolitički, Rusija posle Bregzita relaksira i svoj južni bok. Normalizacijom ruskih odnosa sa Turskom, Azerbejdžan mora mirnije gledati prema ruskom savezniku Jermeniji, Ankara će biti i mnogo obazrivija u saradnji sa Ukrajinom i u podršci krimskim Tatarima. Ukrajina posle bregzita i poboljšanja rusko-turskih odnosa ostaje sama, Amerika je ipak s druge strane Atlantika. "Turski tok" je opet u igri, a predsednik Sirije Bašar al Asad sada mora da pripazi da u svemu tome ne postane kolateralna šteta - ističe Lazanski.

Sve u svemu, obnova odnosa između Rusije i Turske je dobra vest jer će smirujuće delovati na region prožet ratom. Prioritet je zaustaviti tursku destruktivnu politiku prema Siriji, a obnova rusko-turskih odnosa svakako će tome doprineti.

Izvor: Mediji