Piše: Nik GrifinPrvo, usledili su udruženi napadi na funtu i vodeće akcionare da bi se stvorio finansijski pritisak i opravdala proročanstva o haosu i katastrofi koje je u slučaju bregzita predviđala suprotna strana. Drugo, na delu je masovni psihološki pritisak koji se vodi preko organizacija "civilnog društva", kao što je Avaz (Avaaz), maskiranih u autentične društvene proteste organizovane preko društvenih mreža. Iza njih zapravo stoje fondacije koje finansira DŽordž Soroš. Ključna tačka ove propagandne kampanje je aktuelna peticija za drugi referendum, koja je već prikupila više od tri miliona potpisnika, čak i ako ne računamo desetine hiljada lažnih potpisa koji su identifikovani i uklonjeni. Na trećem mestu je korišćenje grupacija "civilnog društva", uključujući "SamOfAs" i "38 stepeni", za provođenje naručenih anketa "progresivnog" javnog mnjenja kako bi se utvrdilo koje teme i napadi na bregzit će biti najefikasniji. Ovo je jedna od ključnih tehnika kursa "obojene revolucije", modelirana po predlozima DŽina Šarpa i dodatno izbrušena od DŽona Karlejna, liberalnog globaliste i bivšeg oficira u britanskoj armiji koji je sad šef organizacije "Obrazovanje za mir i trenažni kampovi" (Peace Education and Training Repository). Četvrto, tu je mobilizacija ljutih demonstranata sklonih nasilju u Londonu i drugim ključnim gradovima. Uprkos činjenici da su se mnogi britanski levičari zalagali za bregzit, bande sa komunističkim i anarhističkim zastavama trenutno su na ulicama. One su tamo navodno da bi zaštitile prava etničkih manjina – čiji su mnogi pripadnici zapravo glasali za bregzit, zajedno sa domaćom radničkom klasom – ali su već počeli da napadaju otvorene zagovornike bregzita, čak i one za koje sumnjaju da su podržali izlazak Britanije iz EU. Peto, CIA/liberalna elita upregla je propagandne trupe plaćenih novinara koji krivotvore i izvrću stvari kako bi dali podlogu navedenim procesima. Cilj je da se mekši zagovornici bregzita zastraše i nateraju da promene mišljenje i da se izgradi situacija u kojoj će verovatni prolećni generalni izbori 'de fakto' imati ulogu drugog referenduma. Svrha ovog hibridnog političkog rata protiv britanske većine je da se bregzit skine sa dnevnog reda i da Britanija ostane u EU ili da bar ode u takvom rasulu da se nijedna druga zemlja ne usudi da sledi taj primer.
Ne očekujte mir
Ovo objašnjava zbog čega je premijer Dejvid Kameron već prekršio svoje referendumsko obećanje da će, ukoliko opcija za izlazak iz EU pobedi, automatski aktivirati član 50 Lisabonskog ugovora kako bi momentalno pokrenuo proces bregzita. Sad je potpuno očigledno da evrofilska elita nema nameru da dozvoli da tako 'malena neprijatnost' poput demokratskog izražavanja volje britanskog stanovništva uništi geopolitičku "potrebu" očuvanja jedinstva Evropske unije zbog produbljivanja konfrontacije sa Rusijom. Uoči prošlonedeljnog glasanja probriselski kamp je izvukao sve kečeve iz rukava – od obmana na više nivoa do bezobzirne eksploatacije ubistva DŽo Koks – kako bi obezbedio izmanipulisani ali sigurni glas za ostanak. Uprkos porazu njihove kampanje, bučna manjina tvrdokornih evrofila – koju trenutno predvode torijevski plemić Lord Heseltajn i "umereni" laburistički i liberalno-demokratski poslanici poput Dejvida Lamija i Tima Farona – ne želi da prihvati rezultat referenduma. Umesto toga očajnički pokušavaju da liberalnoj eliti uliju samopouzdanje za do sada najveću demonstraciju nedodirljivosti i arogancije – uskraćivanje prava britanskom narodu da njihova odluka bude implementirana. Da li će im to poći za rukom? Ili će obični ljudi, kada shvate šta se dešava, biti toliko ogorčeni da će ubediti evrofile da je, budući da se već nalaze u ogromnoj rupi, zaista vreme da prestanu sa kopanjem? Ne znam. Prosto ne znam. Ali nema sumnje da im je to u planu. U narednim danima ne očekujte mir i stabilnost.
Izvor: standard.rs
