Pravda

U Erdoganovom pismu Putinu, koje je Kremlj objavio 27. juna, izražava se žaljenje zbog incidenta u kojem je krajem novembra 2015. na nebu iznad Sirije oboren ruski bombarder Su-24. „Nakon tog incidenta turska spoljna politika usmerila se na traženje saveznika povodom tog pitanja, igrajući na kartu protivrečnosti između Evropske unije i Rusije“, u intervjuu za Russia Beyond the Headlines navodi Aleksej Arbatov, šef Međunarodnog centra za bezbednost na Institutu za globalnu ekonomiju i međunarodne odnose u Ruskoj akademiji nauka. On smatra da su ekonomska i politička situacija u zemlji primorali Ankaru da promeni svoju poziciju, jer su finansijska kriza i pogoršanje odnosa sa Moskvom imali ekstremno negativne posledice na turski budžet. „Sve je dodatno iskomplikovano izbegličkom krizom: potrebom da se zaustavi priliv migranata u Evropu, pitanjem kompenzacije za Ankaru (u vezi sa izbegličkim sporazumom) i izlaskom Britanije iz EU, koji je direktno povezan sa migrantskim pitanjem i odbijanjem da se Ankara primi u evropsku porodicu. Sve ovo dovelo je i do krize u odnosima sa Briselom“, navodi Arbatov. Obnavljanje odnosa sa Rusijom pozitivno će se odraziti na bezbednost regiona i rešiti veliki broj akutnih problema sa kojima se Turska danas suočava, smatra turski politikolog i novinar Hakan Aksaj. U proteklih šest meseci Turska se suočila sa nizom terorističkih napada koje je izvela Radnička partija Kurdistana, kao i sa velikim brojem pritužbi zbog kršenja ljudskih prava i prava seksualnih manjina. „Zbog toga je Erdogan odlučio da se izvini i tako relaksira situaciju na barem jednom od frontova u nadi da će uskoro biti moguće nastaviti rad na zajedničkim projektima sa Moskvom“, navodi Aksaj. Sudeći po Arbatovu, ovi projekti uključuju oživljavanje turističke saradnje, ukidanje sankcija na uvoz poljoprivrednih proizvoda, kao i nastavak izgradnje nuklearne elektrane na jugu Turske (projekta vrednog više od 20 milijardi dolara) i Turskog toka. „Rusija će zadržati otklon jedno vreme – neće požuriti da se baci u zagrljaj Turskoj“, navodi Arbatov. „Počeće se, korak po korak, sa postepenim ublažavanjem konfrontacije.“ Pismo izvinjenja koje je turski lider uputio Putinu politička je pobeda Moskve i zemalja koje žele da sarađuju sa Rusijom, smatra Sergej Karaganov, dekan fakulteta za Međunarodne odnose i ekonomiju na Višoj školi za ekonomiju u Moskvi. On navodi da su „nesuglasice između dve zemlje imale negativan uticaj na Bliski istok i proces rekonstrukcije regiona“. „Odluka o obnavljanju odnosa sa Moskvom odavno postoji i dugo vremena je bila predmet debate u turskom rukovodstvu. Konfrontacija povodom pitanja u kojem se turska krivica ne dovodi u pitanje nije ni u čijem interesu.“ Važnu ulogu u normalizaciji odnosa između dve zemlje imao je Izrael, navodi Hasan Oktaj, šef turskog Centra za streteške studije na Kavkazu. „Poseta izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Moksvi može se smatrati početnom tačkom u normalizaciji odnosa između Turske i Rusije“, navodi Oktaj. „Sad bi Ankara trebalo da počne pregovore sa Rusima o kompenzaciji štete porodicama žrtava, po uzoru na dogovor između Turske i Izraela. Normalizacija odnosa sa Rusijom i Izraelom je suštinski važna za mir i stabilnost u regionu.“ Izvor: standard.rs/Russia Beyond the Headlines