Naime, nakon odbijanja bratstva Manastira Studenice da im Justin nekakonito postavi Damjana za igumana, protivno Ustavu SPC, krajem avgusta 2024. godine, Justin je postavio samoga sebe za v.d. igumana i doveo novo bratstvo u Studenicu.
Proganjanje bratstva Manastira Studenice podrazumevalo je stavljanje studeničkih monaha na crkveni sud i njihovo kažnjavanje, proterivanje monaha iz Studenice, oduzimanje sredstava za život, isključivanje mobilnih telefona, onemogućavanje raspologanja novcem sa manastirskog računa, svakodnevno ponižavanje i postavljanje Damjana za de facto igumana, kada već nije uspeo da ga postavi i de jure.
Progon studeničkog bratstva i pretvaranje Studenice u profitni centar ne bi bio moguć bez dovođenja monaha koji bi zamenili studeničko bratstvo i koji bi, kao novi „studeničani“ pod igumanskom v.d. paliciom mitropolita Justina izabrali Damjana za igumana. Podrazumeva se da Eparhija žička, kao uostalom ni SPC u celini, nema mnogo monaha koji bi na tako nešto pristali. Zbog toga je Justin dovodio i krivično osuđivane monahe kao i igumana Manastira Vaznesenja, koji je rukovodio dvojicom monaha, od kojih mu se jedan obesio a drugi napustio monaštvo. Ovog poslednjeg ovlastio je da raspolaže novcem Studenice. Novi, kvazi studenički monasi, su tokom prvih nedelja zaista i boravili u Studenici, onda su počeli da izlaze iz manastira pa da se vraćaju, da bi poslednjih nedelja sve kraće boravili. Smatrali su verovatno da ionako provode mnogo više vremena u Studenici od njenog v.d. igumana Justina i Damjana, suštinskog zapovednika.
Za tri meseca, koliko su boravili u svetinji, studenička bratija im je spremala hranu, a dobrodušnost koju je bratstvo pokazalo hraneći ih u takvim uslovima neviđena je u današnje vreme. Mnogo ljudi smatralo je dobrodušnost skromne, sitne, ćutljive i molitvene studeničke bratije glupošću i slabošću.
Na Lazarevu subotu, nezakoniti studenički v.d. iguman Justin vratio je svojim kućama svoje lažno studeničko bratstvo čime su ovi monasi doživeli istu sudbinu kao i lažna igumanija Žiče tokom desanta Justina na Žiču.
Naime, po stupanju na tron žičke eparhije Justin je pokušao da istera istinsko žičko sestrinstvo koje se opiralo komercijalizaciji Žiče. Ipak nekih razlika ima. Justin se naime 2015. godine nije proglasio za v.d. igumaniju Žiče, kao što je uradio deset godina kasnije u Studenici. I, hvala Bogu, nikog od lažne studeničke bratije nije zadesio šlog poput lažne igumanije Žiče, koja je ostala nakon toga trajni invalid. Pouke iz Žiče nisu izvukli ni lažni studenički monasi, a ni m. Justin, što je daleko tragičnije.
Studenica nije mnogo videla svog v.d. igumana Mitropolita Justina. Ono malo što je dolazio, Studenica ga je videla uz brojno monaštvo i sveštenstvo koje je prisiljavao da dođu s njim kao podrška. Kao podrška, dolazila mu je i policija, što u uniformi, što u civilu. Takvog igumana Studenica od svog postojanja nije imala. Vreme je da studeničko bratstvo, koje u proseku u Studenici živi dvadeset godina, izabere igumana kakvog zaslužuje.
Izvor: Sajt manastira Studenica
