Linija vatre, kako je to rekao američki državni sekretar DŽon Keri, vodi preko Balkana, koji je definisan kao zona uticaja Rusije, ali je i zona koja deli južno krilo NATO-a od centralnog i severnog. Zato, prema rečima diplomate Zorana Milivojevića, NATO i zapadni centri moći nastoje da se taj prostor eliminiše u smislu ruskog uticaja. U tom kontekstu naš sagovornik objašnjava i spekulacije da je bliskost sa Rusijom za Srbiju glavna smetnja na njenom evropskom putu.
„S druge strane, Rusija se vratila na međunarodnu scenu i normalno da štiti svoje interese i na ovim prostorima. U situaciji kad je ponovo na sceni ravnoteža snaga, prirodno je da ima nadmetanja između velikih sila. I to je činjenica na koju treba računati“, rekao je Milivojević.
Analitičar Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative je ocenio da plašenje bliskošću s Rusijom u Srbiji neće imati nikakvog efekta.
„Mi imamo veliku NATO kampanju pa je 85 odsto ljudi, prema poslednjim istraživanjima, protiv NATO-a. Imamo veliku kampanju za EU pa vidimo da je među stanovništvom mlađim od 24 godine dve trećine protiv ulaska u EU. Ne vodi se protiv Srbije hibridni rat. Mi smo predmet političkog i socijalnog inženjeringa već 25 godina“, rekao je Proroković.
Kako napominje, sve ono što je ova generacija Srba preživela moći će da se sagleda tek u dalekoj budućnosti, ali i zbog sankcija, osiromašenog uranijuma, informativnog rata i svega što je protiv nas primenjivano, možda će neko u budućnosti zaključiti da smo pretrpeli slično kao što su pretrpeli naši preci ′40-ih godina prošlog veka.
Prema njegovom mišljenju, ambicije evrobirokratije su velike, a kapaciteti da ostvari postavljene ciljeve vrlo mali, tako da moraju da pribegavaju ovakvim načinima borbe i informativnim ratom pokušaju da Rusiju predstave kao neprijatelja.
„Pod pritiskom evrobirokratije uz neke strukture u vlasti truje se medijski prostor kako bi se napravila atmosfera rata protiv Rusije i podiglo antirusko raspoloženje, ali kad pogledamo političke krugove i društvo vidimo da to nema nikakvog efekta. To možda ima veze sa tim što se zapadnim medijima više ne veruje“, kaže Proroković.
On se složio da je priča o hibridnom ratu Rusije samo jedan od načina da se raspiruje antiruska propaganda, podsetivši da su informativni ratovi postojali još u vreme Hladnog rata.
Kako je istakao Zoran Milivojević, nema nikakvog hibridnog rata ako Rusija jasno kaže da joj smetaju rakete u Rumuniji, sutra u Poljskoj, ako joj smeta vojna aktivnost na njenim granicama…
S druge strane, dodaje on, EU je u ozbiljnoj krizi institucija, što je pokazao problem izbeglica, ima krizu evrozone koja traje od 2007, sledi „bregzit“, a Grčka i ceo mediteranski prostor još nisu sanirani.
„Prema tome, ne možemo govoriti da neko ugrožava EU u situaciji kad se ona bavi sama sobom, traži načina kako da preživi. Tu ne vidim nikakav uticaj Rusije“, konstatuje Milivojević.
Na pitanje da li je na delu zamena teza ako u zapadnim medijima govore o „Putinovoj armiji botova“ a Gardijan je još 2011. pisao o sličnoj praksi američke Centralne komande, Milivojević je rekao da je to metodologija koju Zapad već dugo primenjuje u funkciji svojih strateških ciljeva.
„Rusija je došla na međunarodnu scenu. Ukoliko na Zapadu to ne shvate, imaće problema sami sa sobom. Moraju računati na Rusijom kao na partnera. Rusija primenjuje iste mehanizme koji su rezervisani za veliku silu i za zaštitu tih interesa, pritom nešto što primenjuje i druga strana. Dakle, radi se o nekoj vrsti spojenih sudova. Niti su Rusi ovo izmislili, niti ih oni prvi put primenjuju“, ocenio je Milivojević.
Dodao je da je „ordinarna glupost“ pripisati šefu velike države da se lično bavi botovima kad u svakoj ozbiljnijoj državi postoje druge, za to zadužene službe.
„Za mene bi bilo tragično da Rusija nema svoje botove. Političke stranke u Srbiji imaju svoje botove, i to je potpuno normalno u političkoj borbi u sajber prostoru i na unutrašnjem, a kamoli na međunarodnom planu“, rekao je Proroković.
Milivojević je istovremeno ukazao da ima indicija „osvešćivanja na Zapadu“, i da se na primeru Sirije vidi da Vašington prihvata da je Rusija velika sila i da se sa njom moraju ponašati kao sa partnerom.
Međutim, prema rečima Dušana Prorokovića, Zapad nema jasnu politiku niti tu ima homogenog bloka, što se moglo videti još na primeru priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
„Tu je bilo ogromnih razlika među državama. Kada idete još dublje, kada razgovarate sa predstavnicima različitih političkih partija videli ste koliko je bilo dilema, nesuglasica, koliko su se neki ljudi u tim zemljama plašili šta će uzrokovati kršenje međunarodnog prava. Onog trenutka kada je Zapad odustao od svojih principa, kada je Zapadna Evropa počela slepo da prati američke geopolitičke interese, ušli su u veliki problem“, rekao je Proroković, napominjući da deo javnosti i političara u Evropi ne želi više da sledi Ameriku u svim njenim političkim avanturama. Neke, poput Sirije i Libije, ali i Ukrajine, podsetio je, išle su na štetu Evrope.
Komentarišući navode koji se mogu čuti na Zapadu da u sklopu hibridnog rata Rusija koristi izbeglice da bi oslabila Evropu, Milivojević je rekao da Rusija sa izbegličkom krizom nema nikakve veze, podsetivši da je ta kriza počela sa nastojanjem da se promeni režim u Siriji jer nije bio na liniji zapadnih centara moći.
S druge strane, prema njegovim rečima, za Rusiju je bilo izuzetno značajno da se umeša u situaciju Siriji — to je bio poslednji momenat gde je Rusija morala da iskaže svoje neposredne interese koji se tiču njenog prisustva na Mediteranu i zaštite njenih južnih granica od islamskog terorizma.
„Pojava Islamske države je uzrokovala krizu. EU nije imala svoj stav i postala je žrtva krize. I sad praktično EU zavisi od toga kako će se ta kriza rešavati, a nju rešavaju Vašington i Moskva. Nema krivice Rusije u celoj ovoj priči, ali ima zasluge Rusije što se kriza na neki način suzbija. Da nije bilo ruske intervencije, pitanje je koliko bi trajala izbeglička kriza i kako bi se dalje razvijala“, naveo je Milivojević.
Prema mišljenju Dušana Prorokovića, spekulacije o hibridnom ratu Rusije pokušaj su Zapada da motiviše stanovništvo sopstvenih država za neke teško ostvarive ciljeve.
„Pogledajte Balkan. Oni pokušavaju da održe postojeći regionalni bezbednosni okvir koji je definisan početkom ′90-ih godina. Ali kako to održati? Zašto izbijaju socijalni protesti u Zagrebu koji je primljen u EU? Otkud kolebanja u Crnoj Gori oko toga da li je NATO strateški put ako je na našim prostorima predstavljano punih 25 godina da se ulaskom u Alijansu garantuje bezbednost jedne države? Zašto se u Makedoniji sve ovo dešava ako je to bila država koja je bila najraspoloženija i za ulazak u NATO, i za ulazak u EU?“, upitao je Proroković.
Postoje, smatra on, određeni strukturni problemi unutar evroatlantističkog bloka, a njihova razvojna politika i neoliberalni koncept nisu više nikakva garancija građanima da će živeti bolje.
„LJudi se osećaju besperspektivno i otuda celo ovo kolebanje. Na informativnom planu to sad pokušava da se usmeri i tako malo homogenizuju stanovništvo. Ali istorija pokazuje da je taj proces nepovratan. Jednom kad se breša dreši, ona ne može da se zaustavi. Očigledno da su prioriteti stanovništva u evropskim državama potpuno drugačiji i tu Rusija nije ni na prvih deset mesta. Možda je Rusija kao pretnja prioritet u Estoniji, Letoniji, delimično Litvaniji ali tu se spisak javnih mnjenja koji strahuju od Rusije završava“, istakao je Proroković.
Izvor: rs.sputniknews.com
