Pravda

Zahvaljujući američkim i evropskim softverima, niče bezbroj „malih NSA” koji razbijaju šifre na telefonima i računarima i dolaze do celokupne komunikacije vlasnika. Klijenti kompanija koje razvijaju programe za špijuniranje neretko su zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Egipta ili Azerbejdžana, koje koriste pomenutu tehnologiju da bi slomile disidente i aktiviste. U SAD posluje nekoliko IT firmi koje, kako je javio „NJujork tajms”, obučavaju zvaničnike stranih vlada kako da upotrebljavaju špijunsku opremu u telekomunikacijama i na internetu. U Evropi su po tome poznate firme „Finfišer” iz Nemačke i „Haking tim” iz Italije, dok je jedan od značajnih proizvođača i „NSO grupa” iz Izraela. Kao što se ni pri prodaji američkog i britanskog oružja ne vodi računa o tome što se ono prodaje režimima poput Saudijske Arabije, koja koristi naoružanje za represiju unutar svojih granica i ubistva civila u Jemenu, tako se ni pri prodaji špijunske sajber-opreme ne vodi računa o tome kako će ih zemlje kupci upotrebiti. Jedan od najvećih poručilaca jesu UAE, koji koriste tehnološke novine da bi, kako piše njujorški dnevnik, uhodili aktiviste za ljudska prava, prisluškivali im razgovore, čitali mejlove, određivali njihovo kretanje, pa čak i uključivali kamere na njihovim pametnim telefonima. Ahmed Mansur, aktivista koji se tamo bori za opšte pravo glasa, tvrdi da je pretučen, zatvoren i isteran sa posla nakon što je prvo hakovan, pri čemu mu je čak ukradena i ušteđevina sa bankovnog računa. I nije da samo naftaške kraljevine mogu da dođu do najnaprednije zapadne tehnologije, softveri stižu i u siromašnu Etiopiju, koja nema problem da izdvoji sumu od šest ili sedam cifara ako je reč o opremi za praćenje na svetskoj mreži. „Svaka vlada koja želi programe za špijuniranje može odmah da ih kupi ili da plati ljudi da ih razviju. Kada vidimo da i najsiromašnije zemlje to mogu, jasno nam je da novac više nije prepreka”, smatra Bil Markzak, istraživač sa Univerziteta u Torontu. On pomaže disidentima i aktivistima sa Istoka da otkriju da li su hakovani. U mnogim slučajevima se otkrilo da su ljudi koji su zagovarali, na primer, jednaka prava žena ili građanske slobode bili lišavani slobode samo nekoliko dana nakon što su njihovi računari postajali mete vladinih sajber-napada. „Emirati su postali daleko sofisticiraniji od kada smo ih prvi put uhvatili da koriste ove softvere pre četiri godine. Nisu na istom nivou kao SAD i Rusija, ali napreduju”, dodaje Markzak. Mansurov računar napali su programi osmišljeni u  „Finfišeru”, i „Haking timu”. Emirati su prošle godine bili drugi najveći klijent „Haking tima” (posle Maroka). Oprema vredna 600.000 dolara targetirala je više od 1.100 ljudi preko mejlova i „Tvitera”, za šta se saznalo kada je i sam „Haking tim” hakovan. Italijanska firma je ove godine izgubila međunarodnu dozvolu za rad. Zadržala je imidž kompanije koja vlade poznate po kršenju ljudskih prava snabdeva špijunskim softverom za uhođenje političkih neprijatelja. U SAD je „Haking tim” postao važan onog trenutka kada je „Vašington post” otkrio da je ovo preduzeće partner američkoj kompaniji „Sajberpoint internešenel”, koja pruža sajber usluge FBI i Pentagonu. Tada se saznalo da su klijenti italijanskog brenda ne samo UEA i Egipat već i Rusija, Bahrein, Kazahstan, Azerbejdžan, Uzbekistan, Oman i Saudijska Arabija. Američki mediji poput „Dejli bista” dočekali su to otkriće komentarom da je poslujući sa „Sajberpointom”, vlada u Vašingtonu unajmila „hakere koji su omiljeni kod diktatora”. Kompanija registrovana u Baltimoru dobila je dozvolu Stejt departmenta da savetuje UAE o bezbednosti komunikacija, tako da su njene veze sa Persijskim zalivom ne samo posredne (preko Italijana) već i najdirektnije. Kako je javio „Intersept”, Emirati ne samo da su kupovali njene usluge već su i uložili novac u njene deonice. Firma je u svoj tim dovodila i neke od ljudi koji su u Bušovoj vladi bili zvaničnici za sajber-programe, a takođe je i lobirala da Kongres donese zakon koji je olakšao postupak kojim IT kompanije dostavljaju podatke o svojim korisnicima NSA i drugim vladinim agencijama. Izvor: Politika