Pravda

Piše: Milorad Bojović Dačićevo rusofilstvo je dvostruka igra. Nedostatak argumenata i manjak podrške konstantno se nadomeštaju plasiranjem mita o njemu kao o Putinovoj produženoj ruci. Halid Bešlić srpske politike tu mantru protura kao Forbs svoje naštimovane liste najmoćnijih. Realnost nimalo ne nalikuje na ovaj američki spin. Jer nije u Moskvi služen molitveni doručak. Ili je Dačić možda u Vašington išao kao Putinov obaveštajac? Ili je kao izaslanik Medvedeva Forbsu poklanjao Belog anđela i molio ga da dovede investitore u Srbiju? Dačić mora razumeti da žilvernovskim pričama o Putinovoj očaranosti njime ovaj put ne može opčiniti Vučića. Da ne bude zabune, nemam dokaze da SPS neće biti deo vlade. No znam da to neće biti kao isključivi garant ruske moći. Sve na tu temu Vučić je rešio direktno s Putinom. SPS nije nedostajući pazl bez kog lider SNS ne može skockati kabinet. Niti je lider naprednjaka filantrop koji se iz čista mira odriče moći. Zato bi Dačiću članstvo trebalo da objasni da insistiranjem na ostanku u vlasti stranku vuče u provaliju. Biti večiti drugi jeste legitiman cilj, ali slabo cenjen kod Srba. Ako stignu u Nemanjinu, biće to njihov ulazak u jednosmernu ulicu, s obrnutom perspektivom na njenom kraju. Dakle, ako žele da sačuvaju sadašnji rejting, po svaku cenu treba da izbegnu ulazak u vladu. Šta je pretpostavljeni Dačićev dobitak? Pozivanjem na jednu od dve najmoćnije države sveta on, s jedne strane, bilduje svoju političku vrednost u odnosu na stvarnu specifičnu težinu stranke, nepotkrepljenu adekvatnim brojem glasova. Istovremeno, skrivajući se iza nepostojeće ruske podrške, obezbeđuje relativno lagodnu poziciji na čelu stranke, jer na taj način niko ne može osporiti izborne rezultate. Darivaće ga zahvalnošću dokle god im obezbeđuje direktorske funkcije i članstvo po upravnim i nadzornim odborima, od državnog do lokalnog nivoa. Ipak, ostatak SPS trebalo bi da zna da Dačić nije potreban Rusima. Niti Amerikancima. Oni razgovaraju isključivo s najjačom strankom. S onim ko ima moć odlučivanja. Dačić je u zatvorenoj partiji pokera nadigravao Tadića i Koštunicu. Stvari su danas drugačije postavljene. Već dve godine u svetu je važna samo Vučićeva reč. Neuspelim spinom Dačić je dvostruko bagatelisao svoje kapacitete. Nije ga onesposobio samo loš izborni rezultat. Došle su na naplatu stare afere. Kofer sa Zagrađaninom u njemu. Mrkonjić s jagnjetinom i Bekutom u krilu. Ružić s roleksom, infantilnim fotografijama i još izopačenijim komentarima. Miša Banana, škampi i Branko Lazarević. Vreme je da SPS malo počine u opoziciji. Zbog svih prećutanih afera. Izdaje i odricanja od Miloševića. Devizne štednje. Bombardovanja. Zaslužili ste. Spomenice ste zaradili boreći se za progresivno narastanje svojih bankovnih računa. Morate kad-tad Srbiji odužiti dugove Borisa Tadića, koji vas je rehabilitovao. NJegovo zaveštanje u obliku crvene jabuke evropskog ukusa bilo je prevara. Iz crvljivog ploda izmileli su Ružići, Tončevi, Lazarevići, Banane. Pravi je čas da se obelodane sve tajne, sve nepoznanice. Članovi SPS sebi ne moraju objašnjavati ništa. Sve su već rekli jedni drugima. Tajno. Javnosti je jasno sve što su prećutali. Ipak, radi kosmičke ravnoteže, i oni i Tadić najzad moraju da nam kažu u kakvoj su vezi 2008. godine bili SPS, DS i jedan ambasador koji nije Rus. Skazaljka političkog vremeplova otkucala je povečerje. Ali socijalistima više ne pripada traka požarnog. Niti im je ikad pripadala. Sve vreme drugi su za njih otvarali vrata vlasti, odakle su kao iz hajdučke pećine uzimali blaga koliko im drago. Evo, na kraju da ih upitam, da vi danas nestanete s političke scene, koliko bi Srbija izgubila? Slutim nimalo! Ali bi najmanje hiljadu vaših sejača soli zakukaklo gore od žena u crnom. Dakle, složićemo se, gubitka nema. Pa zašto onda verujete da je vaše prisustvo u vladi dobro za Srbiju, Vojvodinu ili Novi Sad? Izvor: NS-Reporter