Pravda

U pismu koje je u ime Sinoda SPC patrijarh Irinej uputio patrijarhu Vartolomeju se navodi SPC "oseća teškoću" da učestvuje na tom Saboru, pa se njegovo odlaganje predlaže na neko vreme, dok se ne postigne konsenzus crkava, odnosno dok ne budu uklonjene nesuglasice i postigne jedinstvo po mnogim pitanjima. U sinodskom pismu patrijarhu Vartolomeju, dostavljenom i medijima, se navodi i da bi buduće okupljanje na Kritu trebalo smatrati "predsaborskim međupravoslavnim savetovanjem", u cilju, kako se navodi, dopunske pripreme Sabora i poboljšanja njegovih tekstova. Sinod SPC i patrijarh Irinej, kao predsednik crkvene vlade, ističe da će to doprineti da ''plod Sabora bude svedočenje neporočne vere naše, odgovor o nadi koja je u nama i poruka spasenja u Hristu, upućena svima, i onima koji su nam blizu i onima koji su daleko od nas, a nipošto, ne daj Bože, nicanje novih nepoželjnih i štetočinskih raskola i parasinagoga pod izgovorom lažno narečene revnosti i tobožnjeg očuvanja''. Navodeći da je suvišno da se naglašava sa kolikom je nadom, iskrenom predanošću i doprinosom SPC učestvovala u pripremi Svetog i Velikog Sabora Pravoslavne Katoličanske Crkve, patrijarh je u pismu istakao da je jedan od razloga za odlaganje nezadovoljstvo i kritičke primedbe određenih pomesnih Crkava u pogledu pojedinačnih, u predsaborskom periodu pripremljenih tekstova. Kako je navedeno, odlaganje sabora je predloženo uzevši u obzir i neopozivu odluku Antiohijske i Bugarske Patrijaršije da se uzdrže od učešća na Saboru, ali i probleme u odnosima i opštenju među Crkvama. Patrijarh u pismu navodi probleme među Crkvama Jerusalima i Antiohije zbog Katara, ali i zaoštravanje odnosa između SPC i Rumunske Patrijaršije, koje se, kako se ističe, teško može prevazići, zbog antikanonskog upada Rumunske Patrijaršije u Istočnu Srbiju i osnivanja paralelne episkopije, što vodi ka prekidu liturgijskog i kanonskog opštenja dveju susednih sestrinskih Crkava ukoliko ne bude stavljena tačka na takvo ponašanje. Ističe i da je, uz perspektivu da ti problemi ne budu raspravljani i rešeni na Saboru nego da budu odloženi za poslesaborski period, kao da bilo koja komisija može biti organ viši od svepravoslavnog Sabora, SPC predložila njegovo odlaganje. Kako se navodi, odsustvo volje kod Majke Crkve Konstantinopoljske da bar jedan od predloga SPC, kao što je diskusija o autokefalnosti, pravo arhijereja da glasaju na Saboru, tretiranje sabora devetog i četrnaestog veka kao već vaseljenskih u svesti i praksi Pravoslavne Crkve, ali neki drugi, možda od manjeg značaja, budu uvršteni u tematiku i dnevni red Sabora, dovela je do toga da SPC oseća teškoću da učestvuje na Saboru i predlaže njegovo odlaganje. Inače, Sveti arhijerejski sabor SPC je 25. maja uputio poruku prvojerasima i Sveštenim Sinodima pomesnih Pravoslavnih Crkava u kojima se ističe da da se sa razlogom pita da li i u kojoj meri pripremljeni Sabor izražava ''Jednu, Svetu, Sabornu i Apostolsku Crkvu''. U toj poruci se, između ostalog navodi, da se smatra da se usvojenim Pravilnikom organizacije rada Svetog i Velikog Sabora Pravoslavne Crkve uvodi praksa nepoznata dosadašnjim saboriam Pravoslavne crkve, ponajviše zbog nejednakosti i neravnopravnosti svih episkopa na Saboru. Izvor: Tanjug