Piše: Vuk Damnjanović Iz Like potiču mnogi srpski naučnici i mnogi verski poglavari Pravoslavne crkve, ona je zemlja Nikole Tesle i Josifa Rajačića srpskog patrijarha, mesto rođenja Stefana Boce, episkopa Srpske pravoslavne crkve i Josifa Pančića, srpskog naučnika i botaničara. Upravo je ovaj spoj, veza pravoslavne duhovnosti i nauke, oličena u životu Nikole Tesle.
Nikola Tesla je, prema prepisu njegovog rodnog lista, rođen 28. juna, na Vidovdan, na jedan od najvećih srpskih i pravoslavnih praznika, koji je inače dan velikih i presudnih događaja za naš narod, iako se za zvaničan datum rođenja uzima 10 juli. Naučnik, rođen u Smiljanu, u kući Milutina Tesle, sveštenika Srpske pravoslavne crkve, njegovog oca koji je bio vrstan besednik, i koji je za ono vreme imao zavidnu biblioteku. NJegova majka, Georgina, bila je takođe iz svešteničke porodice. NJen otac, Nikolin deda, takođe je bio sveštenik – Nikola Mandić, koji je pored nje imao još osmoro dece, među kojima je bio i budući Mitropolit Dobrobosanski Nikolaj Mandić. U njegovoj famili bilo je ukupno devet sveštenika. Veza naučnika, vere i Pravoslavlja je uspostavljena na simbolički način još od datuma na koji je rođen, preko porodice, kao i njegovog načina života. Veza između vere, načina života i pronalazaka, kao rezultata proviđenja je čvrsta i ništa od gore pomenutog se ne može posmatrati izolovano, kada je reč o Nikoli Tesli.
Svojom pojavom, visokog i naočitog čoveka, tamne kose, belog lica i gustih, ali urednih brkova, uvek odevenog u tamno odelo, bele rukavice i Princ Albert kaput, i sa cilindrom, ostavljao je jak utisak na svoje savremenike. NJega su posećivali u njegovoj laboratoriji pisac Semjuel Langhorn Klemens (Mark Tven), Svami Vivekananda, indijskog monaha, koji ga je posetio da bi pokušao da ujedini zapadnu nauku i istočnu religiju. Nikola Tesla je svojim stavom i ponašanjem više odavao utisak mistika i monaha - askete nego naučnika, ali je to u njegovom slučaju bilo vrlo blisko povezano, gotovo do identičnosti.
Da bi se potpunije razumela veza čija je je Tesla tačka preseka i kako bi se objasnilo Teslino delo, neophodno je vratiti se nekoliko vekova unazad i pogled usmeriti ka delu Grigorija Palame, vizantijskog i pravoslavnog teologa koji je mnogo pre Nikole Tesle, u neobičnom smislu, trasirao put ovog velikog naučnika. Nakon tog pogleda, Tesla će nam se ukazati kao praktično uobličenje Palamine pneumatologije. Grigorije Palama dolazi iz aristokratske porodice koja je bila bliska vizantijskom dvoru. NJegov otac je bio u službi kao vaspitač na dvoru. Omogućio je svom potomstvu dobro obrazovanje, ali je njegov sin Grigorije odlučio da se zamonaši u svojoj ranoj mladosti. Palama je svoje učenje oblikovao na stanovištima Isihazma, kao i prema svojoj teoriji Palamizma koja je zasnovana na, kako on sam kaže: „božanskim nestvarnim energijama“.
Veza Nikola Tesla – Grigorije Palama počiva na intuitivnom i vanracionalnom pristupu stvarnosti. Kao i vanracionalnoj metodologiji u bavljenju fenomenima. Isihazam se zasniva na „osvajanju unutarnjih prostora“. Insistiranje na intuitivnom i mističkom pristupu Gospodu određuje Pravoslavlje kao apofatiku, dok se zapadno-hrišćanstvo može odrediti kao katafatika. Zapadni teolozi nastoje da priđu Gospodu razumski, definicijom, objašnjenjem. Oni su nastojali da objasne Boga fenomenološki, baveći se njegovim pojavnostima.Kao što Evdokimov kaže: "Putem apofatike (odricanja) Sveti Oci uče da je Bog neuporediv u apsolutnom smislu, da se ni jednim imenom ne može prikladno izraziti. Adonai zamenjuje neizrecivo ime Boga, a Jahve je ime koje se ne sme izreći. Klasična katafatička (pozitivna, potvrdna) teologija nije time obezvređena, nego je suočena sa svojim sopstvenim ograničenjima. Ona razmatra samo otkrivena svojstva Božija, samo javljanje Boga u svetu, prevodi ih na razumljiv jezik, ali ipak ovi prevodi ostaju šifrovani, simbolički izrazi, jer je Božanska stvarnost apsolutno izvorna, transcendentna i nesvodiva na bilo koji sistem misli. Oko neizmerne dubine Božje, plameni mač heruvima opisao je jedan nepremostivi krug tišine.", ili: "Bog nije rekao: Ja sam suština, nego Ja sam onaj koji jeste, znači, on odbija da identifikuje biće i suštinu. Ostajući van svake mogućnosti učestvovanja u njegovoj suštini, Bog se ljudima može objaviti u samom biću. Jednostavnost Boga je sasvim različita od naše ideje jednostavnosti. Bog transcendira sve logičke forme, jer je on tvorac svih formi, i, samim tim, sa one strane svakog pojma. Već je i svaka dogma antinomična, metalogična, ali nikad protivrečna. Logika je neprimenjiva na tom planu, ona tu jednostavno ne dejstvuje.".
Ovo opažanje o logici je dobar povod za osvrt na pristup Nikole Tesle i na njegovu metodologiju rada. Tesla je jednom prilikom rekao: „Današnji naučnici su se izgubili u odnosu matematike i eksperimenata, te lutaju kroz jednačinu do drugih jednačina i na kraju izgrađuju strukturu koja nema nikakve veze sa stvarnošću.“
Za razliku od ogromne većine drugih naučnika koji su svoju metodologiju rada, istraživanja i zaključivanja prevashodno zasnivali na racionalnom, induktivno-deduktivnom pristupu, Nikola Tesla je u pogledu ovoga bio svojevrsni enfant terrible. On je pristupao svom radu isključivo intuitivno, gotovo sasvim vanrazumski, veoma nalik Palaminoj interpretaciji metodologije duhovnog puta. Teslin pristup je bio oslobođen bremena racionalnosti, gotovo sasvim institucionalizovane i dovedene na nivo ideologije u savremenoj nauci. U neku ruku, njegova metoda koja se oslanja na intuiciju, bi se mogla okarakterisati kao mistična, gotovo anti-sholastički. Nikola Tesla se na svom putu ka idejama ili otkrićima najčešće vodio intuitivnim doživljajem, a ne toliko logikom.
Jednom prilikom, tokom razgovora sa Markonijem, Tesla je u svojoj radikalnosti u odnosu na odnos razumsko-intuitivno bio još jasniji: „Ako Vas to zanima, pametno ste odabrali. Verujte svom instinktu. Ne dajte da Vas znanje zavede.“
On je govorio da je mnoga rešenja dobijao iz dubine njegove svesti. Nikola Tesla je stekao prvobitno obrazovanje pod uticajem duhovnih pouka svoga oca, pravoslavnog sveštenika i duhovno razvijene i inovativne lucidnosti njegove majke. Nikola Tesla je svoj život posvetio naučnim podvizima, provodio je svoje vreme, a pogotovo kraj svog života u potpunoj izolovanosti i samoći. Nalik isihastičkom tihovanju. Svojim životom je pokazao da se tehnologijom može baviti i na duhovan način, ne strogo računski, suvoparno i bez dubokog osećaja. Teslini podvizi su veoma nalik onome što je Palama nazivao „Božanskim nestvarnim energijama“, a njegov život samotnjaka u hotelskom apartamanu 3327 na 33 spratu hotela NJujorker, je bio blizak isihastičnom idealu tihovanja. Do samog kraja u samoći. I u susret večnosti...
Nikola Tesla, „...jedan od najkorisnih ljudi koji su ikada živeli“, kako ga je opisao ondašnji gradonačelnik NJujorka, Fjorel Henri Lagvardija, otišao je u neki drugi svet 7. januara 1943. godine. Opelo je obavljeno u Pravoslavnoj crkvi Svetog Jovana Bogoslova. Na posmrtnoj ceremoniji, Teslin dobar prijatelj Zlatko Baloković, svirao je, sasvim nalik simbolu, srpsku pesmu Tamo daleko.
Izvor: Katehon
