Antifašisti će pismeno zatražiti od državnih vlasti da im se omogući da 27. jula kod spomenika nedaleko od Srba, gde je sada desetak pripadnika marginalne ekstremno desne pravaške stranke postavilo šator, održe manifestaciju kao i svake godine do sada.
Pod Jugoslavijom taj datum slavio se kao službeni Dan ustanka naroda Hrvatske, na spomen na masovni ustanak većinom srpskog stanovništva tog kraja 1941, a neformalno se obeležava i danas.
„To se čini namjerno. Ovo je pokušaj da se spreči obeležavanje tog datuma, jer se ovde dogodio opšti oružani ustanak u vrijeme kada je Europa bila u mraku nacifašističke okupacije”, kaže predsjednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin.
U petak su pored spomenika ustanku pripadnici marginalne, ali radikalne desne Autohtone hrvatske stranke prava (A-HSP) postavili šator, i prijavilo policiji da će tamo do kraja jula držati predavanja o stradanjima Hrvata u Domovinskom ratu. Ne misle se maknuti, najavljuje njihov lider Dražen Keleminec.
„Svako ima pravo na svoje okupljanje. Mi smo tu prijavljeni do 1. avgusta. Oni mogu svoj skup održati 2. avgusta, ili bilo koji drugi dan”, kaže Keleminec.
Lider srpske manjine u Hrvatskoj Milorad Pupovac tvrdi da su ova grupa ekstremnih pravaša čiji je skup policija odobrila - sledbenici poražene ustaške ideologije, širitelji govora mržnje i negiratelji tekovina antifašističke borbe.
„Naša policija odlučila je da takve ljude, takvu politiku, takvu grupaciju stavi pod svoju zaštitu”.
Portparol županijske policijske uprave Elis Žodan kaže da je policija postupala unutar svojih ovlasti.
„Policija prema Zakonu o javnom okupljanju ne odobrava javna okupljanja, nego ih eventualno može zabraniti ako postoje zakonske osnove prema zakonu o javnom okupljanju. Ovde nije bilo zakonskih prepreka i nije bilo razloga da se to javno okupljanje zabrani u obliku u kojem je bilo prijavljeno”.
Predsednik Lige antifašista Zoran Pusić vjeruje da će antifašisti održati skup 27. jula, a da će država skloniti ove - kako je kazao - političke egzibicioniste.
„Karakteristično je za takve tipove koji predstavljaju politički 'ludi rub' da im je izazivanja škandala i privlačenje pozornosti javnosti uglavnom - glavni cilj”.
Autohtona HSP među najmanjima je od nekoliko pravaških sekti - to je registrirana izvanparlamentarna stranka, svoje proglase potpisuju ustaškim pozdravom „Za dom spremni!”, a u februaru ove godine postrojili su i svoju stranačku vojsku od dvadesetak ljudi u središtu Zagreba. Ne treba ih brkati sa HSP Ante Starčević koja je parlamentarna stranka, ili sa izvanparlamentarnom Čistom HSP poznatom po neuspjeloj organizaciji anti-gej prajda.
Dan antifašističke borbe slavi se u Hrvatskoj 22. juna kao državni praznik i neradni dan, na godišnjicu formiranja Prvog sisačkog partizanskog odreda 1941.
Taj datum je prećutkovan do raspada Jugoslavije, jer je Politbiro CK KPJ tek 4. jula 1941 doneo odluku o dizanju ustanka, pa su republički ustanci mogli biti tek nakon odluke Politbiroa, a nikako prije nje. Zato se pod Jugoslavijom slavio 27. jul kao Dan ustanka naroda Hrvatske, a poslednjih godina obeležava se neformalno, naveo je RSE, a preneo Tanjug. Izvor: Tanjug / Politika
