Pravda

Nikola Tesla je bio pod nadzorom Federalnog istražnog biroa od dolaska u Sjedinjene države, pa sve do smrti 1943. Ali i sledećih 40 godina, svaki zahtev o Teslinoj zaostavštini, novinski članak ili naučni rad o naučniku završavao bi pravo na stolu direktora FBI.

Čim je u januaru 1943. čuo vest o smrti Nikole Tesle, agent FBI Foksvort poslao je telegram direktoru kancelarije u NJujorku: „Istaknuti naučnik iz elektrotehnike umro je u hotelu ‘NJujorker’. Eksperimentisao je bežičnim prenosom energije, tzv. zracima smrti i konstruisao je revolucionarni tip torpeda. NJegove beleške se nalaze u hotelu i dosad nije učinjeno ništa da se sklone od neprijateljski raspoloženih osoba“.

Po američkom Zakonu o slobodi informacija, ti dosijei su delimično objavljeni. Ali, nedostaju ključne stranice i na više mesta flomasterom su precrtana imena. Uvid u tajnu ko je naložio da Tesla bude praćen objašnjava poruka koju je FBI poslao tadašnji potpredsednik Sjedinjenih država Henri Volis, u kojoj se nedugo posle smrti naučnika navodi da su Tesline stvari od „vitalnog interesa za vladu“.

Nakon Tesline smrti u Sjedinjenim državama počinju istraživanja tajnih oružja koja se oslanjaju na njegove radove. Ali kako se FBI dokopao Tesline ostavštine?

S obzirom na to da Tesla nije imao dece, njegov nećak Sava Kosanović dan nakon ujakove smrti došao je u sobu hotela „NJujorker“, gde je Tesla živeo, kako bi pronašao testament. Iz sefa je uzeo Tesline fotografije, a zatim je nepoznati bravar namestio novu kombinaciju na sefu. Dan posle, uz pratnju osobe iz Službe za kontrolu imovine stranaca, sva imovina je zapečaćena i odneta u skladište na Menhetnu. Nekoliko godina kasnije, Kosanović je od radnika u skladištu saznao „da su ljudi iz FBI dolazili noću i snimali“. Tadašnji direktor FBI Edgar Huver demantovao je bilo kakvu umešanost, ali vreme je pokazalo suprotno.

Vlada Sjedinjenih država je tokom rata u Vijetnamu počela da istražuje tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio da se produži sezona monsuna i uspori kretanje neprijatelja. Istraživanje se baziralo na Teslinoj teoriji o obilju električne energije koja slobodno pluta u Zemljinom jonskom omotaču. Od projekta se odustalo zbog zabrane UN, ali desetak godina kasnije, tokom Hladnog rata, program je obnovljen. Rusi su već znali kako da se utiče na gornji deo atmosfere. Prema jednoj verziji, njima je Tesline dokumente predala vlada SFRJ. Prema drugoj, dokumente im je dostavio Teslin pomoćnik Spanijel, koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su stvorili veštačku jonizaciju u atmosferi razorne snage koja služi i kao elektromagnetski štit protiv raketa. Amerikanci su reagovali programom „Ratovi zvezda“.

Veliku pažnju izaziva i tajna Teslinih „zraka smrti“. Jedna teorija kaže da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. u Sibiru. Zamolio je istraživača Roberta Perija, koji je tada krenuo na Severni pol, da ga obavesti o događajima s puta. S tornja Vardenklif, pored laboratorije, usmerio je zračni top prema Arktiku. Peri je javio o eksploziji u Sibiru, koja je ravna eksploziji do 15 megatona TNT. Ipak, najviše pažnje izazvao je „Filadelfijski eksperiment“ iz 1943.

Tesla je vodio projekat „Duga“ u kojem je niskofrekventnim magnetskim poljem pokušao da sakrije ratni brod od radara. Brod i jeste postao nevidljiv, ali ljudskom oku. Kad su generatori ugašeni, brod se pojavio. Al Bijeleka, jedan od mornara s broda, otkrio je da je Tesla još 1942. počeo da sabotira istraživanje kad je shvatio da će ljude koristiti za eksperimente. Kad se povukao s projekta, bio je obeležen kao odmetnik. Tu priča dobija obrt. Na ulici ga pod čudnim okolnostima udara automobil. Oporavio se, ali ga posle par meseci pronalaze mrtvog u hotelu. Prema službenom izveštaju umro je od tromboze.

Zanimljivo je da ni agenti FBI, koji su Teslu pratili u stopu, nisu znali tačno kada je on umro. Agent FBI u dokumentu od 12. januara 1943. kaže: „Naknadno istraživanje pokazalo je da je Tesla umro 8. januara, a ne u četvrtak, 7. januara, kao što je bilo javljeno“.

U dokumentu sa koga je skinuta oznaka tajnosti FBI navodi da je Nikola Tesla tvrdio da protiv njegovog oružja ne postoji apsolutno nikakva zaštita. Srpski genije je dao ponudu američkoj vladi da finansira izradu ovog oružja uz uslov da mu se u rad ne mešaju nikakvi eksperti. Međutim, FBI navodi da nema nikakvih indicija da je bilo šta učinjeno povodom ove Tesline ponude.

Dok se u Evropi razbuktavao Drugi svetski rat, američki NJujork tajms objavio je 22. septembra 1940. godine članak u kome se navodi da je Nikola Tesla spreman da Vladi Sjedinjenih država ustupi sve nacrte i tehničke podatke za proizvodnju nove revolucionarne generacije elektronskog oružja, koje je nazvano zraci smrti. Novinar Vilijam Lorens piše da mu je Tesla rekao da je pomoću tog oružja moguće izgraditi apsolutno efikasan zaštitni omotač oko Sjedinjenih država, protiv svake vrste napada, jer su zraci smrti u stanju bukvalno da rastope svaki avionski motor na udaljenosti od oko 400 kilometara, bez obzira na broj aviona i njihov tip. Tim oružjem bi takođe bilo moguće detonirati svaku vrstu bombe i eksploziva u bombarderima koji bi eventualno krenuli ka teritoriji Sjedinjenih država. To oružje zasnovano je na revolucionarnom principu o kome, kako je rekao Tesla, „do sada niko nije ni sanjao“. Reč je o usmerenim visokoenergetskim elektronskim zracima koji su u prečniku manji od milionitog dela kvadratnog centimetra, a izgradnja celokupnog postrojenja za emitovanje tih zraka, kako se navodi, „koštala bi oko dva miliona dolara i mogla bi da se završi za oko tri meseca“.

Prema Teslinim proračunima, desetak takvih postrojenja, razmeštenih na odgovarajućim tačkama duž obale, mogli bi da stvore elektronski štit oko Sjedinjenih država, koji nijedan neprijatelj ne bi mogao da probije. Američki Federalni istražni biro (FBI) pratio je s velikom pažnjom svaki korak Nikole Tesle, jer je ocena najviših američkih vladinih zvaničnika bila da su njegovi pronalasci od vitalnog nacionalnog interesa za zemlju.

Nesumnjivo je da su brojne američke obaveštajne službe pomno pratile i proučavale rad Nikole Tesle, ali ti dosijei i danas nose oznaku najstrože čuvane državne tajne. Javnosti je dostupan tek mali broj dokumenata, samo 287 stranica iz Teslinog dosijea koji je vodio FBI, ali se i među tim dokumentima uglavnom nalaze manje važne informacije, isečci iz novina i publikacija i pisma koja su neki naučnici upućivali direktoru FBI tražeći pristup Teslinoj arhivi.

U Muzeju Nikole Tesle u Beogradu potvrđeno je da je celokupna Teslina arhiva prebačena u Muzej. Teslin rođak Sava Kosanović nasledio je celokupnu arhivu i lične predmete Nikole Tesle, i to je sve preneto u Muzej 1952. godine. Prvi direktor Muzeja Veljko Korać odredio je tim stručnjaka koji su izvršili otvaranje sanduka i razvrstavanje arhivske građe i ličnih predmeta Nikole Tesle. Mi smatramo da se ovde nalazi celokupna arhiva i ne želimo da ulazimo u bilo kakve spekulacije. Ipak, konačnu reč mogu da daju samo istoričari nauka, koji će pregledati i uporediti sva dostupna dokumenta i na osnovu analiza dati svoj sud o tome da li neka dokumenta nedostaju ili ne – rekla je Jelena Kalderon.

Iako postoje dokazi da su američke obaveštajne službe odmah posle smrti Nikole Tesle došle u posed njegovih dokumenata, do danas nije zvanično potvrđeno da li su naučnici uspeli da dešifruju i rastumače sve Tesline tajne.

Zanimljivo je da se u jednom dokumentu FBI iz 1976. godine tvrdi da „Sovjeti imaju pristup celokupnoj Teslinoj arhivi“, te da su sasvim sigurno razvili tehnologije klimatskog oružja koje se zasnivaju na Teslinim istraživanjima u oblasti visokofrekventnih struja i bežičnog prenosa elektriciteta na velike distance. Iz dokumenata FBI se vidi da su i američke vojne i obaveštajne službe odmah nakon smrti Nikole Tesle imale uvid u Teslinu arhivu i da su je snimile na mikrofilm pre nego što je ponovo zapečaćena i poslata u Beograd, u Muzej Nikole Tesle. To snimanje je trajalo, prema proceni agenata FBI, najmanje mesec dana.

Iako je FBI uporno tvrdio da ne poseduje nijedan deo Tesline arhive, 9. februara 1981. godine, američko Ministarstvo odbrane poslalo je memorandum direktoru FBI u kome se navodi da ima saznanja da je deo Teslinih dokumenata u posedu FBI. „Mi verujemo da određeni Teslini dokumenti mogu da sadrže ključne principe koji bi bili od značaja za istraživanja koja su u toku u okviru Ministarstva odbrane“, navodi se u memorandumu, uz zahtev da se celokupna arhiva dostavi na uvid stručnjacima Ministarstva odbrane.

Evropski parlament ukazao je da je novim oružjem moguće kontrolisati klimatske i tektonske promene na celoj Zemljinoj kugli. Gotovo identičan opis iz rezolucije Evropskog parlamenta o projektu HAARP može se naći u Teslinim beleškama.

Početkom februara 1998. godine Komitet Evropskog parlamenta za bezbednost i razoružanje održao je sednicu na kojoj je raspravljano o jednom tajnom američkom vojnom programu poznatom pod nazivom HAARP. Američke vlasti i NATO odbili su da pošalju svoje predstavnike na taj sastanak, iako su na njega zvanično pozvani, a predsednik komiteta Tom Spenser najavio je će to pitanje pokrenuti pred američkim Kongresom.

Prema zvaničnim podacima, HAARP predstavlja civilni naučnoistraživački program koji se odnosi na uticaj visokofrekventnih radio zračenja na gornje slojeve atmosfere i jonosfere. Međutim, iako je celokupan projekat obavijen velom stroge tajne, Evropski parlament je ukazao da ima mnogo indicija da je reč o novoj revolucionarnoj tehnologiji oružja pomoću kojeg je moguće kontrolisati klimatske i tektonske promene na celoj Zemljinoj kugli na do sada nezamisliv način. Ukoliko bi ovo oružje bilo upotrebljeno u vojne svrhe, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta iz 1998. godine, posledice po eventualnog neprijatelja bile bi nezamislivo razarajuće. Uz pomoć HAARP tehnologije moguće je na određeno područje, i sa bezbedne distance, usmeriti nekoliko miliona puta veću količinu energije od one koju može da proizvede bilo koje do sada poznato oružje.

Ta energija može se koristiti i za neutralisanje svih vrsta letelica i potencijalnih odbrambenih sistema na zemlji i u vazduhu. Takođe, moguće je izazvati kompletan i trenutan prekid neprijateljskih telekomunikacionih sistema, a usmerenim emitovanjem radio talasa određene frekvencije može se manipulisati klimatskim uslovima na bilo kojoj tački na planeti. Uz to, ti moćni energetski zraci bez ikakvih problema prodiru više kilometara u dubinu Zemljine kore, pa je moguće izazivanje kontrolisanih tektonskih poremećaja. Uz pomoć ove tehnologije može se vršiti potraga za nalazištima nafte i zemnog gasa ili eventualnih podzemnih neprijateljskih vojnih baza. HAARP program omogućava i izgradnju novih tehnoloških tipova radara, koji su u stanju da prate zakrivljenje Zemljine kore i detektuju svaki leteći objekat na celoj Zemljinoj kugli, koji je potom moguće uništiti usmerenim zrakom.

Na principima koji se pominju u projektu HAARP, pre više decenija radio je jedan od najvećih svetskih umova iz oblasti elektriciteta – Nikola Tesla. Celokupan i gotovo identičan opis iz rezolucije Evropskog parlamenta može se naći u Teslinim beleškama.

- Rat zvezda, navodi se u rezoluciji Komiteta Evropskog parlamenta iz 1998. godine  je projekat američkog Ministarstva odbrane iz pedesetih godina prošlog veka, koji krši niz međunarodnih konvencija i rezolucija Ujedinjenih nacija; Ministarstvo odbrane Sjedinjenih država je na taj način, nelegalno, kršeći međunarodne norme, započelo intenzivna istraživanja na projektu HAARP, u sklopu šireg projekta Rat zvezda. Ocenjeno je da taj projekat izaziva globalnu zabrinutost i predstavlja opasnost po ljudsku civilizaciju. „Ova vrsta istraživanja“, navodi komitet Evropskog parlamenta, „mora se smatrati ozbiljnom pretnjom po prirodnu okolinu, koja ima nemerljiv efekat na život ljudi. Čak ni danas niko ne zna kakav uticaj HAARP može da ima. Mi moramo da srušimo zid tajnosti oko takvih vojnih i istraživačkih projekata i uspostavimo pravo na otvorenu i demokratsku parlamentarnu kontrolu.“

Fizičar Piter Kargli sa koledža Imperijal u Londonu veruje da su takva istraživanja od izuzetnog značaja za nauku: „HAARP je danas samo jedan, ali najveći među takvim projektima. Međutim, vojska ne troši toliki novac samo radi čiste nauke“.

Neki naučnici i istraživači ukazuju da HAARP nije jedini projekat koji se bavi pitanjima uticaja na gornje slojeve atmosfere. Sličan projekat, pod nazivom SURA, postoji i u Ruskoj Federaciji.

Poznati naučnik, Rozali Bertel potvrdila je da američki vojni istraživači i naučnici, koristeći Teslina otkrića, proučavaju klimatske sisteme kao potencijalno oružje. Ona ukazuje da usmerenim bombardovanjem jonosfere visokofrekventnim talasima može da se izazove zagrevanje određenih slojeva do temperature plazme, a time se stvaraju uslovi za neslućene manipulacije klimatskim oružjem i izazivanje oluja, uragana i drugih oblika vremenskih nepogoda.

„Te metode uključuju i stvaranje vremenskih nepogoda i usmeravanje vazdušnih struja u atmosferi, s ciljem da se na određenim lokacijama izazovu suše ili poplave“, tvrdi Rozali Bertel za londonski Tajms, od 23. novembra 2003. godine.

Iako nema konkretnih dokaza da je HAARP ili neki sličan projekat već upotrebljen kao klimatsko oružje, iz mnogih naučnih krugova se upozorava da postoji mnogo indicija da su Sjedinjene države petljaju sa Teslinim otkrićima. Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Vlade Sjedinjenih država, Zbignjev Bžežinski, navodi u svojoj knjizi Između dva doba neke slične teze.

"Tehnologija će liderima najvećih zemalja omogućiti to da će im za vođenje ratova biti potreban minimum vojnih snaga. Tehnike klimatskih modifikacija moći će da se koriste za izazivanje dugih perioda suša ili oluja“, napisao je Bžežinski.

Krajem aprila 1997. godine američki ministar odbrane Vilijem Koen upozorio je da bi terorističke organizacije mogle da dođu u posed te nove generacije klimatskog oružja. „Neki su angažovani čak i na jednom tipu eko-terorizma, kroz koji mogu sa daljine, koristeći elektromagnetne talase, da menjaju klimu i izazivaju zemljotrese i vulkane. Ima mnogo inventivnih naučnika koji rade na pronalaženju načina kako da nanesu štetu drugim nacijama. To je stvarnost i to je razlog zašto mi moramo da intenziviramo napore na tom polju“, rekao je Vilijem Koen.

Ruska Duma je, s druge strane, u avgustu 2002. godine usvojila rezoluciju kojom se kritikuje američki HAARP program. Poslanici Dume obavestili su o tome predsednika Vladimira Putina, kao i brojne međunarodne organizacije i institucije uključujući i Ujedinjene nacije.

"SAD razvijaju novo integralno geofizičko oružje koje pomoću visokofrekventnih talasa može da manipuliše slojevima atmosfere. Značaj tog kvalitativnog pomaka može se uporediti sa prelazom iz gvozdenog doba na moderno naoružanje ili sa konvencionalnog na nuklearno oružje“, navodi Ruska Duma.

Direktor istraživanja na Univerzitetu Bredford Oven Grin takođe veruje da Teslino klimatsko oružje odavno nije samo mašta pisaca naučne fantastike: „U Pentagonu ima toliko novca da bih bio iznenađen da se ne bave time...“

I, zaista, ako se samo baci pogled na meteorološke pojave širom planete ili na vojne projekte, koji se maskiraju borbom za demokratiju, a služe, u stvari za uništavanje, nemoguće je da ne postoje višedecenijski programi za tumačenje i razvoj Teslinih ideja. Ako se zna da Nikola Tesla nije koristio klasičnu naučno-istraživačku metodologiju, karakterističnu za prirodne i tehničke nauke, beć se oslanjao i na intuiciju, ko izvor istine i znanja, nesumnjnivo su bile potrebne decenije, ili, biće potrebno još decenija da se rastumače Tesline ideje.

Da bi se bilo u skladu sa Teslinim pristupom naučnom istraživanju, potrebno je da svi oni koji se bave razvojem njegovih zamisli i nacrta imaju u vidu i njegov lični, etički stav. NJegov etički stav je bio u skladu sa najčistijim ljudskim odnosom prema prirodi i svetu – skoro dečiji – Nikola Tesla nije svoj život posvetio istraživačkom radu, kako to čini pozitivistička nauka. Nikola Tesla svoj lični, životni, etički stav nije razdvajao od svoje radne etike. Spajao je uspešno moći teorijskog i praktičkog uma, a intuicija i empatija su bile osnova za definisanje budućeg rada na nekoj od ideja. Od nekih ideja je i sâm odustajao, kada bi video da to ne ide na dobro. Pratio je i svoj duboko ukorenjeni pravoslavni stav, sa kojim je od malena rastao. Napadi na Nikolu Teslu, od strane vojnih i industrijskih elita u Sjedinjenim državama su bili neprestani, jer nije hteo da prodaje svoje znanje za novac, a da ga posle ne zanima šta se sa projektima događa i da li se koriste za dobrobit ili uništavanje planete i čovečanstva.

Izvor: Katehon