I dok deo građana poziva nadležne da izmenama zakonodavstva vrati smrtnu kaznu u pravni poredak, stručnjaci naglašavaju da ne postoji efikasan mehanizam prevencije protiv ovakvih monstruoznih zločina.
- Kod ovakvih krivičnih dela, nažalost, ne postoji mogućnost prevencije. Prema onome što smo mogli da vidimo u medijima, ubica devojčice nije imao kriminalni dosije i sve do pre neki dan je uspešno pokrivao svoje patološke porive - kaže za Danas kriminolog Zlatko Nikolić. On ističe da postoje brojni pokazatelji koji nedvosmisleno potvrđuju da pretnja smrtnom kaznom ne dovodi do smanjenja najtežih krivičnih dela.
- Razumljiva je reakcija javnosti koja traži da se ponovo uvede smrtna kazna. To je emotivna reakcija, utemeljena u strahu ljudi od toga da se njima ne desi nešto slično - navodi Nikolić, dodajući da će, nažalost, ovakvih zločina uvek biti u društvu.
Psihijatar Nebojša Jovanović objašnjava da je odsustvo empatije osnovna karakteristika osoba koje pate od psihopatskog poremećaja ličnosti.
- Ove osobe nemaju mogućnost da se sažive sa bolom drugih ljudi. Kod njih je prisutna želja za sticanjem moći nad drugima, često su veoma proračunati i sposobni da sakriju svoje zločine - navodi Jovanović. Prema njegovim rečima, nužno je praviti razliku između osobe koja ima izvesne psihopatske crte ličnosti i osobe koja ima psihopatski poremećaj ličnosti.
- Kod poremećaja ličnosti, celokupna ličnost je organizovana oko potrebe da se neko drugi podredi. S druge strane, kod blažeg oblika poremećaja osoba može da ima odsustvo empatije samo prema nekoj, njoj stranoj grupaciji ljudi - kaže Jovanović. Ovaj poremećaj, prema navodima sagovornika, gotovo da ne može da se leči.
- Psihopata se ne javlja dobrovoljno na terapiju, pošto je on ubeđen da su svi ostali pogrešni, a on u pravu. Ne može se lečiti neko ko ne želi da se leči. Kada takve ljude dovedu po sili zakona kod psihoterapeuta, oni su uglavnom nepristupačni - tvrdi Jovanović.
Devojčica A. S. (3) iz zaječarskog sela Vratarnica pre tri dana je silovana, pa ubijena. NJeno telo pronađeno je nakon što je V. R. (28) iz tog sela priznao ovaj stravičan zločin.
Više od polovine građana za smrtnu kaznu
Prema podacima iz ankete koju je za potrebu nevladine ogranizacije Srbija protiv smrtne kazne uradila agencija Ippos Strategic Marketing 51 odsto građana Srbije se u septembru prošle godine zalagalo za ponovno uvođenje smrtne kazne. Nasuprot njima stoji 32 odsto građana koji se protive smrtnoj kazni, dok je 17 odsto građana neodlučno. Podaci pokazuju i da su žene češće protiv smrtne kazne nego muškarci, kao i to da, po prvi put, mladi više podržavaju smrtnu kaznu nego stariji. Anketa je pokazala da odabir političke stranke za koju ljudi glasaju nema skoro nikakvog efekta na stav o smrtnoj kazni, a dokazano je i da je gradsko stanovništvo češće protiv smrtne kazne nego stanovnici ruralnih naselja.
Smrtna kazna ukinuta 2002. godine
Skupština SR Jugoslavije je Ustavom iz 1992. godine i izmenama Krivičnog zakona 1993. godine ukinula smrtnu kaznu za krivična dela iz svoje nadležnosti, ostavljajući mogućnost da federalne republike i dalje propisuju najteže kazne. Konačno ukidanje smrtne kazne u Srbiji desilo se 2002. godine usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
NUNS: Senzacionalističko nadmetanje tabloida
Beograd - Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) upozorilo je juče da su tabloidi iskoristili stravičan zločin nad trogodišnjom devojčicom za nadmetanje u senzacionalističkom "informisanju" javnosti čime su, ne samo najgrublje povredili dostojanstvo žrtve i dodatno viktimizirali njenu porodicu, već i ozbiljno uznemirili širu javnost. U saopštenju NUNS izražava najdublje neslaganje sa načinom na koji pojedini tabloidni listovi izveštavaju o zločinu. "Posebno je neprihvatljivo to što se u analizi zločina bezobzirno navode detalji zločina, kao da su novinari neposredno angažovani u istražnim radnjama, i to pre nego što je istraga zvanično okončana", ukazuje NUNS. Izvor: Danas.rs
