Od tog mišljenja, naime, zavisi da li će Stepinac, koga Srbi smatraju zločincem, a koji je već proglašen blaženim, biti i kanonizovan.
Iako nema zvanične potvrde održavanja ovog sastanka, hrvatski i srpski mediji pišu da će on biti održan 12. i 13. jula u Rimu, a papa Franja smatra da Komisija ne bi trebalo da razmatra taj slučaj duže od godinu dana.
Analitičari u Srbiji smatraju da je dobro što će biti održan prvi susret članova mešovite komisije, ali nisu optimisti kada je reč o nalaženju kompromisa.
"Verujem da je ovo prvi u veoma dugom nizu sastanaka na kojem će se razgovarati o istorijskim okolnostima koja okružuju nadbiskupa Stepinca. Logično bi bilo da tema ovog sastanka bude orijentacione prirode i određivanje punog sastava komisije, jer ovo je ipak istorijsko pitanje, oko kojeg treba da bude uključeno još stručnjaka iz oblasti istorije", kaže predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević za Tanjug.
On navodi da je sastanak veoma važan, jer je pitanje učešća Stepinca ključni kamen spoticanja u odnosima između SPC i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj. "Papina odluka da oformi komisiju pre nego što dopusti formalnu kanonizaciju predstavlja izrazito fer i mudar potez, kao i čin kojim se izražava poštovanja prema SPC i srpskom narodu", rekao je Knežević dodajući da se sporna istorijska pitanja mogu rešiti isključivo dijalogom i usaglašavanjem oko istorijskih cinjenica i nikako drugacije.
Ukoliko se postigne određena doza saglasnosti u radu dve komisije, biće to od istorijskog značaja za dve crkve, smatra on navodeći da ne bi bio previše optimista s obzirom na to da decenijama unazad na obe strane postoje ponekad i dijametralno suprotna stanovišta o Stepincu.
Ocenjujući da nema sumnje da je proces Stepincu bio montiran, kao i mnogi drugi u to vreme, jer se radilo o jednom revanšističkom komunističko - totalitarnom sistemu, Knežević je istakao da sa druge strane, postoje istorijske cinjenice ili indikacije da je Stepinac podržavao režim NDH i prečesto bio pasivan u odnosu na zlocine počinjene u NDH, te da je ucinio vrlo malo ili ništa da se oni spreče.
Sve su to pitanja koja se podrobno moraju analizirati i bojim se da pred ovom komisijom predstoji dugogodišnji rad.
I naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković smatra da je lepo što će se u utorak održati prvi sastanak ove komisije koja će se baviti istorijskom ulogom Stepinca.
"Moguće je da će to malo, u nekom smislu, dovesti do poboljšanja dijaloga, ali čini mi se, s obzirom na sastav delegacije Rimokatoličke crkve koja dolazi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, da ta strana nije spremna da napravi kompromise za koje je zainteresovana SPC", rekao je Raković u izjavi za Tanjug.
Kako kaže, ukoliko i dođe do nekih kompromisa, to će zapravo biti kompromisi koja bi SPC mogla da napravi sa Vatikanom, odnosno, vrhom Svete stolice.
Inače, radom Komisije će koordinirati francuski sveštenik Bernard Ardir.
Pozivajući se na pouzdane izvore, zagrebački "Večernji list" piše da sastanku Komisije, koja je formirana na inicijativu pape franje, neće prisustvovati predstavnik Vatikana.
Članovi Komisije će se sastati van vatikanskih zidina jer, kako se navodi, papa franja želi da Komisija radi bez ikakvih spoljnih, odnosno uticaja Vatikana.
Članovi Komisije s katoličke strane, odnosno Hrvatske biskupske konferencije, su zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, požeški biskup Antun Škvorčević, mostarsko-duvanjski biskup Ratko Perić, prof dr Jure Krišto i prof dr Mario Jareb.
S pravoslavne strane, odnosno Srpske pravoslavne crkve, u Komisiji su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkop pakrački Jovan, episkop bački Irinej i bivši ambasador Srbije pri Svetoj Stolici Darko Tanasković.
Nije poznato da li će svi članovi prisustvovati prvom sastanku.
Srpska pravoslavna crkva protivi se Stepinčevoj kanonizaciji jer smatra da se nije dovoljno zauzeo za pravoslavce, Srbe, Jevreje i Rome koji su u vreme NDH bili proganjani.
SPC je poslala pismo papi franji, koji je pak, uz to što je rekao da za njega nema dilema o Stepinčevoj svetosti, preporučio osnivanje pravoslavno-katoličke komisije koja bi razmotrila događaje u Drugom svetskom ratu.
Papa Franja, naime, smatra da se dijalogom može doći do minimuma saglasja, a da je dijalog jedini način da se dođe do toga pokazao je prvi susret patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila i pape Franje u februaru ove godine na Kubi.
Izvor: Tanjug
