"Ukoliko članice EU procene da su balkanske zemlje ispunile kriterijume, verujem da će biti spremne da ih prime. Međutim, neće to uraditi samo zbog toga što je Britanija otišla pa bi se ulaskom balkanskih zemalja popunila ta praznina. Dakle, neće to učiniti po svaku cenu. To znači da reforme moraju da se nastave i to će biti poruka EU svim balkanskim zemljama", rekao je Ker-Lindzi.
U intervjuu za "Radio Slobodna Evropa" Ker-Lindzi je dao komentar na konstataciju novinara da se "mnogi na Balkanu pribojavaju da će se Bregzit negativno odraziti na evropske integracije ove regije, a s druge strane, ima i mišljenja da bi Brisel u nastojanju da pokaže snagu evropske ideje mogao da ubrza prijem balkanskih zemalja".
"Da, postoje dve škole mišljenja. Prva smatra da su EU potrebni novi projekti i da u tom kontekstu treba nastaviti proširenje ubrzanim prijemom balkanskih zemalja. Ja, međutim, ne verujem u taj scenario. Primer Rumunije i Bugarske pokazuje koliko su štetne posledice ulaska u evropski blok zemalja koje nisu za to spremne", ocenjuje Ker-Lindzi.
On navodi da će "zvaničnici iz Brisela ponavljati svoju privrženost prijemu balkanskih zemalja, ali neće biti ubrzane procedure, jer smatraju da integritet i funkcionalnost EU zavisi od ispunjavanja kriterijuma koji proizilaze iz članstva".
"Očigledno je da evropski blok ne želi da ponovi greške iz prošlosti", rekao je britabski stručnjak.
Na konstataciju novinara da "pesimisti smatraju da će čitav proces biti dodatno usporen nakon britanskog referenduma, naročito u slučaju Srbije zbog Kosova, jer parlamenti evroskeptičnih zemalja mogu da stave veto", Ker-Lindzi je odgovorio da je "priznanje Kosova od strane Srbije posebno pitanje".
Izvor: Tanjug
