On je, nakon sastanka povodom novih mera države u borbi protiv nasilja u porodici i društvu rekao da je za krivična dela silovanja, obljube sa nemoćnim licem, obljube sa detetom, 2009. naročito uvedena apsolutna zabrana ublažavanja kazne.
„Dakle, da ne možete da izreknete kaznu blažu od zakonskog minimuma, a mi ovde imamo situaciju da je u presudama donetim 2014. i 2015. da su izricane kazne ispod zakonskog minimuma. Ne mogu da dam sebi za pravo da na osnovu ovoga izreknem konačnu ocenu, ali očigledno je da nešto nije u redu, ako imate izvršeno delo, utvrdili ste krivicu optuženog lica, potvrdili ste je sudskom presudom, a izrekli ste kaznu ispod zakonskog minimuma”, rekao je ministar pravde.
Ističe da nešto tu „očigledno nije u redu” i da će se dodatnom analizom utvrditi o čemu se radi, dok kaže da nije tačno da Srbija ima jednu od strožijih kaznenih politika.
„Jedno je kaznena politika, a drugo je teorija, gde imamo propisane raspone od minimalne do maksimalne kazne. Naši sudovi i to je nešto što je poznato, po čemu je Srbija upečatljiva u regionu, imaju blagu kaznenu politiku za određenu vrstu krivičnih dela. Ako imate uslovnu osudu za silovanje, pazite, uslovnu osudu, lice za koje je utvrđeno da je nekoga silovalo, dobija uslovnu osudu, on će samo ako ponovo učini delo otići iza rešetaka”, istakao je Selaković.
Međutim, dodaje, da, budući da se prati i analizira kaznena politika naših sudova, ona je u prethodnih nekoliko godina, naročito 2015- pooštrena.
„Naše sudije su se odvažile da izriču stroge kazne. Za krivično delo silovanja, prvi put smo 2015. imali više izrečenih kazni iznad zakonskog minimuma. 2014. imali smo najveći broj kazni za krivično delo silovanja od godine do tri godine. Prvi put 2015- 3-5 godina, i prvi put izricane više kazne u rasponu od 10 do 20 godina, a to je prilično oštro postupanje sudova. 25 viših sudova u Srbiji ima, različito sprovode i to je ključ onoga o čemu govorimo- o neujednačenoj sudskoj praksi”, podvukao je ministar.
Ističe da je „nekome je pre sedam godina palo na pamet da napravi četiri apelaciona suda”,koji imaju potpuno različitu sudsku praksu i gde postupaju kao u četiri različite države.
„I onda imamo jedno na području niške, drugo novosadske, treće beogradske i četvrto kragujevačke apelacije. Srbija je zemlja sa nešto više od sedam miliona stanovnika, a ima četiri apelaciona suda, plaća četiri sudske uprave i ima različitu sudsku praksu, Kaliforinija ima više od 80 miliona stanovnika, a jedan apelacioni sud i to je nešto što mora da se promeni”, rekao je Selaković.
Izvor: Tanjug
