Prošle godine ste izdali svoj prvenac roman "Kako sam postao državni neprijatelj" , koji je po reakcijama čitalaca odlično prihvaćen. Kakvi su vaši utisci?
Kao što ste rekli, prošle godine je izašao moj prvi roman "Kako sam postao državni neprijatelj" , i od publike je odlično prihvaćen. Roman je autobiografski, i u njemu je ispričana jedna druga priča mog života, ali i svih patriota koji dele ista ubeđenja kao i ja, i koja se ne može videti u javnosti i medijima. Zato se i svideo publici jer je brutalno iskren i često su komentarisali da im je roman naterao suze na oči, ali i da su se uz njega dobro ismejali. Vrlo brzo je izašlo i drugo izdanje što pokazuje da je tražen, i nadam se da će ostati da živi kao svedočanstvo jednog suludog vremena i događaja u kojima sam bio akter.
Odakle sada da ste se okrenuli ka poeziji?
Što se tiče nove knjige to je zbirka poezije kojoj sam dao naziv "Vrisak pobune" , a same pesme u knjizi su napisane kao moj odgovor opštem društvenom ludilu u kojem se nalazimo. Ova zbirka je nastala spontano, najpre sam napisao jednu pesmu, a zatim su iz mene pokuljale i ostale kao bujica. Jednostavno sam morao da izbacim iz sebe sve ono što me je pritiskalo. Nisam imao ideju da izađu kao zbirka poezije, već je to bio način da olakšam samog sebe od svega što se dešava u mom okruženju, ali i u Srbiji uopšte.
Na šta konkretno mislite, kada kažete društveno ludilo?
To je odlično pitanje i odgovor na njega nije ni malo lak. Društveno ludilo za mene predstavlja trenutno stanje srpskog društva. Živimo u vremenu kada su izgubljene sve moralne vrednosti i kada se svaka društvena izopačenost predstavlja kao najveća. Izdaja, prodaja, pokvarenost, prevara, glupost, neverstvo, lopovluk, poltronstvo, budalaština su postale osnovne i jedine prihvaćene vrednosti u srpskom društvu, a oni koji poseduju takve osobine imaju siguran put za uspeh i njima je "budućnost" zagarantovana. I u očima takvih ljudi svi oni koji nisu kao oni su zapravo budale. Pojedine pesme su upravo i nastale kao odgovor na "dobronamerne" savete, da je problem u meni, odnosno moje bavljenje politikom na način koji je svima poznat.
Kako ste spojili bavljenje politikom sa pisanjem poezije?
Između mog bavljenja politikom i pisanja poezije nema velike razlike. I politika i poezija su za mene želja da probudim minimum ljudskog dostojanstva u mom narodu, i za kojeg se neprekidno nadam da će uspeti da se probudi iz bunila i mrtvila u kojem tavori i lagano nestaje.
Da li nam Vi to poručujete kroz svoje pesme da nam nema spasa?
Ne. Sasvim suprotno. Moje pesme su "Vrisak pobune" protiv ovakvog stanja. Srpski kulturni program postali su rialiti, o ljubavi nam pričaju starlete, a sudbine nam odlučuju korumpirani i nepismeni političari koji gledaju samo lični interes. Zato kroz svoju poeziju vrištim sa nadom da će se srpski narod ipak probuditi u poslednjem trenutku. Izvor: Pravda
