Pravda

Takva atmosfera je stvorena zbog toga što je na  samitu NATO-a u poljskoj prestonici Varšavi Rusija okarakterisana kao  pretnja globalnoj sigurnosti koja je opasnija i od ID-a. Glavni cilj ovog sastanka je bilo samo održavanje istog.

Generalni sekretar NATO-a, DŽens Stoltenberg, govoreći o rezultatima sednice saveta NATO-Rusija potvrdio je da nisu  rešene nesuglasice u stavovima između obe strane. Sastanak je počeo raspravom o stanju u Ukrajini.

Prema navodima generalnog sekretara NATO-a, Rusija i savez se i dalje ne slažu po tom pitanju. Međutim, svi učesnici se slažu da se sukob u Istočnoj Ukraji mora rešavati diplomatskim putem.

„To će omogućiti Ukrajini da se razvija bez nasilnih intervencija spolja“, rekao je Stoltenberg. Naravno, pri tom NATO pod terminom „intervencija spolja“  smatra samo intervenciju Rusije.

Isporučivanje legalnog oružja u Ukrajinu od strane članica NATO-a, poput Poljske, ali i prisustvo vojnih instruktora NATO-u kampovima za obuku u Ukrajini ne smatraju „spoljnim intervencijama“.

Na ovom sastanku pojavio se još jedan problem koji utiče na odnos Rusije I NATO-a. Prvi put od 2006. godine Nemačka je predstavila novi plan odbrane koji u bliskoj budućnosti predstavlja Rusiju kao pretnju miru u Evropi, ako ona ne promeni svoju politiku.

Ovaj postupak Ministarstva odbrane Nemačke je u suprotnosti sa politikom nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. Ovo ne  bi trebalo da bude iznenađenje: ministri odbrane zemalja članica NATO-a nisu izabrani od strane svojih nacionalnih vlada već od strane NATO-a. To  važi  za zemlje istočne Evrope, ali i za Nemačku koja je i dalje pod okupacijom SAD.

Oba događaja govore u korist  toga da je NATO odabrao Rusiju kao glavnu globalnu pretnju. To opravdava produživanje sankcija prema Rusiji i uporno insistiranje na postojanju NATO-a. Sve u svemu, pritisak na Rusiju će samo još više rasti na svim poljima.

Na šta NATO računa? Možda Brisel smatra da će se Rusija povući. Zaista, neke činjenice se mogu tumačiti u tom smislu, kao što je strpljenje Rusije prema Ukrajini koja krši primirje, tvrdoglavo pridržavanje sporazuma u Minsku isključivo u Donbasu, neočekivano pomirenje Moskve i Ankare nakon Erdoganovog lažnog izvinjenjenja, ali i samo učešće Moskve na sastanku NATO-Rusija.

Na kraju krajeva, Moskva je mogla imati drugačiji stav nakon što je savez uvredljivo izdvojio Rusiju kao pretnju broj 1 po mir u svetu.

Možda se NATO nada da će probuditi zajednički “ revolt elite” i “revolt mase” u Rusiji. Ako je to u pitanju, onda bi pravi trenutak za to bio 18. septembar kada će biti održani parlamentarni izbori u Rusiji. To bi bila savršena prilika da se preispitaju političke strane koje su izgubile ugled u očima ruskog naroda.

Za razliku od saveza koji je samo učvrstio svoje šanse, za Rusiju je ovo pitanje života ili smrti. Ultimatum koji je NATO postavio pred Rusiju znači predavanje svih važnih pozicija. Stoga je vrlo verovatno da Rusija pokušava da što više odloži  „poslednje sredstvo pregovaranja” (oružje) i iskoristi svaku priliku da pregovara sa Zapadom.

U međuvremenu, svetu ističe vreme. Obe strane postaju svesne približavanju granicama. Rat je na pomolu, a skorašnji događaji samo povećavaju šanse da do njega što pre dođe. Izvor: webtribune.rs