Pravda

Deo vojske je u noći između petka i subote zauzeo državnu televiziju, blokirao ulice i proglasio da preuzima vlast u Turskoj. Pobunjeni vojnici uzeli su za taoce brojne vojne zapovednike. Predsednik Redžep Erdogan je sa bezbedne udaljenosti pozvao narod da se odupre puču, pa su policija i civili savladali pobunjenike u žestokom okršaju. U sukobima je nastradao veliki broj ljudi.

Uhapšeno je skoro 3.000 pripadnika vojske, među kojima su i generali. Osmoro pučista je pobeglo helikopterom u Grčku gde su zatražili azil. Turske vlasti su zatim izvršile i čistku u sudstvu, smenivši 2.745 sudija i uhapsile su deset članova Državnog saveta. Na kraju je Erdogan izašao kao pobednik, ali još nema saznanja o pozadini i akterima puča.

Erdogan je rekao da su krivci pristalice Fetulaha Gulena. Uticajni muslimanski sveštenik Gulen nekada je bio blizak prijatelj sa turskim predsednikom, ali sada se smatra jednim od njegovih najvećih protivnika i kritičara.

NJihov savez se raspao nakon što je privedeno nekoliko desetina ključnih Erdoganovih poslovnih i političkih saveznika zbog optužbi za korupciju u građevinskim projektima, švercovanje zlata i nedozvoljenu trgovinu s Iranom. Erdogan je optuživao njegove pristalice u policiji i pravosuđu da stoje iza istrage o korupciji.

Sud u Turskoj u decembru 2014. godine objavio je nalog za hapšenje Gulena, koji je pobegao u SAD. On je kategorički negirao da stoji iza pokušaja rušenja vlade.

- Najoštrije osuđujem pokušaj državnog udara vojske u Turskoj. Vlada se osvaja procesom slobodnih i fer izbora. Kao neko ko je preživeo brojne državne udare, smatram uvredom optužbe da sam umešan u jedan takav pokušaj - rekao je on.

I organizacija njegovih prsitalica negirala je umešanost u puč.

Bivši komandant vazduhoplovnih snaga Turske general Akin Ozturk i komandant Odeljenja za podršku i obuku Oružanih snaga general Metin Ijidil označeni su kao vođe puča i biće procesuirani zbog veleizdaje.

Vojska ima razloga da bude nezadovoljna Erdoganom jer je od svog dolaska na vlast smanjivao moć vojske. On je predmet kritike zbog težnje za apsolutnom moći, ali i neuspešne borbe sa teroristima koji sve češće napadaju Tursku. Međutim, jasno je da u pokušaju puča nije učestvovala cela vojska niti njen vrh. Komandant Akin je ranije već povezivan sa Gulenom, a odranije se sumnjalo da će se pobuniti

Redžep Tajip Erdogan je svojom težnjom ka apsolutizmu stvorio mnoge neprijatelje kako u zemlji tako i u svetu. Međutim, čini se da je počeo da se menja. Najpre se izvinio Rusiji sa kojom je bio u lošim odnosima nakon ubistva ruskog pilota, a otoplio je odnose i sa Izraelom. Zanimljivo je i mišljenje čečenskog lidera Ramzana Kadirova, koji tvrdi da iza pokušaja vojnog udara u Turskoj stoji Zapad.

- Svaki pokušaj dolazio je iz prozapadno orijentisane vojske. Iako je Erdoganovo ponašanje ambivalentno, on je počeo da vodi sve nezavisniju politiku, što se Zapadu očigledno nije svidelo, kao ni Erdoganova želja da islamizuje zemlju i oživi Osmansko carstvo. Mada, ti sa Zapada verovatno ni ne znaju gde su bile granice Osmanskog carstva - rekao je Kadirov.

Epilog sukoba je sledeći: Uhapšen je veliki broj vojnika i oficira, kao i deset članova Državnog saveta, najvišeg pravno administrativnog tela u toj zemlji. Smenjen je veliki broj sudija, a traga se za još osumnjičenih za učešće u pokušaju državnog udara. Erdogan je iskoristio puč da se žestoko obračuna sa protivnicima, učvrsti svoju vlast i prigrabi za sebe još moći. On sam je za puč rekao da je "poklon od Boga", pa ne čudi što brojni teoretičari zavere, ali i ozbiljniji politički analitičari smatraju da je ovo bio "lažni državni udar".

Prema jednoj teoriji, sve je inscenirano, a prema drugoj, vlada Turske je znala unapred za spremanje puča, ali ga je dozvolila jer je smatrala da pučisti neće imati šanse za pobedu.

- Verovatno ćemo uskoro biti svedoci izbora na kojima će Erdogan i njegova stranka osvojiti ogromnu većinu glasova - rekao je za "Politiko" neimenovani izvor iz Turske. Izvor: Blic