Ali ni ta igračka američkog Kongresa nije mogla večno da traje. Već krajem osamdesetih, pretnje Hladnog rata su jenjavale i mnogi (pre)skupi projekti američkih kompanija su redukovani ili otkazani, bez obzira na bačene milijarde i milijarde dolara. Jedan od takvih projekata bio je i strateški „nevidljivi“ (stealth) bombarder B–2 „Spirit“, koji su zajednički konstruisali i do 2000. godine proizvedili „Northrop Grumman“ i „Boeing“. U to vreme - u doba Karterove administracije, bilo je to takvo čudo od tehnike, da su svi slični projekti otkazani. Zahvaljujući svojoj radarskoj nevidljivosti, avion je bez problema trebalo da prolazi kroz protivavionsku odbranu i napada konvencionalne i nuklearne ciljeve neprijatelja. Samo dva člana posade i njihova letelica bili su odgovorni za 80 satelitski (GPS) navođenih bombi od 230 kg tipa JDAM, ili 16 nuklearnih bombi B83 (ili B61) od 1.100 kg. Bio je to jedini avion koji je mogao da nosi veliko tzv. neutrališuće oružje u stealh konfiguraciji. Međutima, cena samo jednog takvog aviona iznosila je 929 miliona dolara, a sa testiranjima i održavanjem vrtoglavih 2,2 milijarde!
Pomenuto jenjavanje pretnji Hladnog rata dovelo je do toga da su potrebe za avionom projektovanim za zaletanje u sovjetski vazdušni prostor i napade na njihove vitalne ciljeve dramatično redukovane. Zato je američki Kongres krajem osamdesetih i tokom devedesetih skresao narudžbu sa početnih 132 bombardera na samo 21. Danas se u naoružanju američkog vazduhoplovstva (USAF) nalazi 20 aviona tipa B-2, čija ukupna cena iznosi preko 44 milijardi dolara! B-2 može da izvodi sve tipove misija sa visina do 15.200 metara, sa doletom od 11.000 km bez dopune gorivom, i preko 18.500 km sa jednim tankovanjem. Mada je originalno bio konstruisan prvenstveno kao nuklearni bombarder, prve borbene zadatke okusio je 1999. godine tokom bombardovanja Jugoslavije. Tom prilikom, gađala su nas dva bombardera iz vojne baze Vajtman iz Misurija (509th Bomb Wing), kojima je trebalo 15 sati leta do cilja, a dopuna gorivom obavljana je iznad Atlantika. Tokom misija uništavanja jugoslovenskih radarskih sistema na Kosovu, piloti su provodili po 31 sat u avionu. Kasnije su B-2 imali misije i u Iraku i Avganistanu.
Poslednja akcija u kojoj su učestvovali avioni B-2 „Spirit” bila je redovna martovska udružena vojna vežba američke i južnokorejske armije. Tada je postavljeno interesantno pitanje: koliko često ovi stealth avioni, slični slepom mišu, stvarno lete? Odgovor je sledeći: svaki od 20 aviona B–2 koliko ih se nalazi u inventaru USAF leti oko 50 puta godišnje, što znači da godišnje ostvaruje oko 1.000 misija. Tu su uključeni rutinski trenažni letovi (i na kratkim i na dugačkim destinacijama) i zvanične vojne vežbe. Planeri se trude da im uvek prošire ciljeve misija. Mart predstavlja značajan godišnji praznik za avione B–2, koji su u borbama učestvovali četiri puta. Tri od te godišnjice kalendarski padaju jedna za drugom. Kao što smo pomenuli, prva se odnosi na događaj od 24. marta 1999. godine, kada su dva B–2 bombardovala ciljeve na Kosovu. Zatim 20. marta 2003., letovi ovih aviona označili su početak invazije na Irak. Najskorije, 22. marta 2011. godine, B–2 su bombardovali utvrđene avionske hangare u Sirti, u Libiji. Četvrta vojna misija bila je u oktobru 2001, kada je napadnut Avganistan. Ovi avioni, koje proizvodi „Northtrop Grumman“, mogu da nose po 16 slobodnopadajućih atomskih bombi, od kojih je svaka 75 puta jača od onih bačenih na Japan. Oko 19 ovih aviona je spremno za misije u svakom trenutku; ostali se nalaze u rezervi ili u bazi Vajtman ili u kalifornijskoj bazi Palmdejl. Izvor: Mediji
