U delu koji se tiče ratnih zločina, EU "podvlači potrebu da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove, što uključuje i potpuno prihvatanje i sprovođenje presuda i odluka Haškog tribunala".
Iako nije pomenuto, ovo merilo moglo bi da se odnosi i na zahtev Haga za izručivanje troje članova SRS koji se traže zbog nepoštovanja ovog suda.
Takođe, navedena je i "potreba za temeljnom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima" pri procesuiranju ratnih zločina, uključujući cilj da se "izbegne sukob nadležnosti". Ovako sročena formulacija možda ukazuje na to da su u nju između redova ugrađeni hrvatski zahtevi da Beograd ne primenjuje univerzalnu nadležnost za suđenje ratnim zločincima i da ne sudi njihovim državljanima.
U oblasti ljudskih prava, EU je naglasila značaj postojanja nezavisne i profesionalne institucije ombudsmana, a našu vladu "podstiče" da aktivno i kontinuirano daje javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava.
Dalje, ukazuje se na značaj punog poštovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, uključujući čuvanje fizičkog integriteta novinara. EU poziva Srbiju da u potpunosti primeni svoj akcioni plan za poglavlje 23, naglašavajući deo koji se tiče zaštite nacionalnih manjina, a u koji je Srbija uključila mere sa ciljem obezbeđivanja efektivnog učešća manjina u izbornim procesima i njihove zastupljenosti u javnoj upravi, upotrebu jezika...
Ističe se značaj podizanja svesti kada je reč o rasizmu i ksenofobiji - kroz obrazovanje i medije - i zahteva se adekvatan politički i zakonski odgovor na rasističke incidente.
U Poziciji za poglavlje 24 naša zemlja se poziva da pojača napore u presretanju ilegalnih migranata i na efikasnije krivično gonjenje mreža za krijumčarenje ljudi.
Izvor: Večernje novosti
