Na Samitu će, prema najavama, učestvovati i lideri drugih država regiona, kao i šefovi država i vlada zemlje domaćina, Francuske, zatim Nemačke, Italije, Austrije, te najviši zvaničnici Evropske Unije.
Samit dolazi u trenutku u kome se koncept i jedinstvo EU, posle Bregzita, nalaze na "opasnom" iskušenju.
Zvanični Pariz, bez obzira na to, Samit priprema kao da je stanje u Uniji "redovno", te ističe da je cilj Berlinskog procesa, pa i sastanka u Parizu, da se podrže napori zemalja regiona u sprovođenju strukturnih reformi, jačanju vladavine prava i reformi privreda, ali pre svega da podrži njihovo približavanje EU, kroz jačanje regionalne saradnje u vidu konkretnih inicijativa.
Agenda srpskog premijera za samit, međutim, podrazumeva još neke teme, od značaja za našu zemlju, a pre svega to da Evropska unija nije uvažila činjenicu da je Srbija učinila sve što je potrebno za otvaranje dva poglavlja u okviru pregovaračkog procesa.
Vučić je na poslednjoj pres konferenciji uoči puta najavio da, bez obzira na "impresivan" spisak zvanica, u Parizu očekuje da mu se kaže gde je to Srbija pogrešila, ali i da prenese evropskim liderima šta Srbija misli.
"A, misli da nastavi svoj evropski put. Ali, Srbija želi i traži poštovanje za svoj narod i svoju vladu. Ako nismo uradili nešto kako treba, kažite nam šta je to, ali nemojte da mislite da bilo ko ima pravo da nam 'zavrće uši' bez razloga", istakao je Vučić.
Srbija, rekao je, ostaje posvećena napretku, od svojih ideja ne odustaje, niti neotvaranje poglavlja dovodi u pitanje njen evropski put.
Premijer bi, kako Tanjug saznaje u Vladi Srbije, na Samitu trebalo odvojeno da se sastane sa evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom, a u planu su i bilateralni razgovori sa Edijem Ramom, Mirom Cerarom i drugim zvaničnicima.
Samit će, inače, biti posvećen trima temama: migracijama i izbeglicama, saradnji u oblasti bezbednosti, borbi protiv terorizma i radikalizacije, te evropskim perspektivama.
Namera je organizatora pariskog sastanka da se napravi napredak u dve važne teme, kroz implementaciju odluka postignutih u Beču.
Radi se o razvoju povezanosti infrastrukture u oblasti transporta i energetskog sektora, sa ciljem poboljšanja otvaranja regiona i podsticanja ekonomske razmene kao izvora održivog rasta i zapošljavanja.
Druga oblast na kojoj će biti fokus jeste inicijativa za podršku mladih, to jest olakšavanje njihove mobilnosti u regionu, kao i u EU, sa posebnom pažnjom na povećanje zaposlenosti i omogućavanje da dobiju veću ulogu u približavanju zemalja regiona EU.
Sve te teme biće na dnevnom redu sastanka na nivou šefova vlada, kao i ministara spoljnih poslova i privrede.
Pariski samit počeće „Biznis forumom“, koji treba da ukaže na mogućnosti za investicije u zemlje Zapadnog Balkana i biznis klimu, kao i konferencijom o mladima, na kojoj će biti pokrenuta Regionalna kancelarija za saradnju mladih, na šta su se obavezale sve zemlje regiona na prošlom Samitu u Beču.
Takođe biće, kao i u Beču, organizovan i sastanak predstavnika civilnog društva.
Na kraju Samita, predsedavajući sastanka, predsednik Francuske Fransoa Olan daće završne komentare i zaključke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel pokrenula je pre tri godine takozvani Berlinski proces sa ciljem podsticanja zemalja zapadnog Balkana na saradnju i njihovom približavanju EU.
Na prvom Samitu u Berlinu dogovoreno je pokretanje brojnih zajedničkih projekata, posebno iz oblasti izgradnje infrastrukture.
Prošle godine Samit je održan u Beču, gde je po prvi put u berlinski proces uključen civilni sektor, i gde je dogovoreno umrežavanje mladih sa Balkana.
Izvor: Tanjug
