Ako se Erdogan okrene Rusiji, Turska više ne bi sa SAD mogla da radi na centralizaciji BiH, a za Srbiju bi se možda otvorila mogućnost i da na severu Kosova dobije dodatni prostor, smatra Dragomir Anđelković. I dok jedni smatraju da je turski predsednik zamalo izgubio život u neuspelom vojnom puču, drugi tvrde da bi mu trebalo dodeliti „Oskar” za režiju neuspelog svrgavanja njegove vladavine. Ipak, svima je, čini se, zajedničko mišljenje da će Redžep Tajip Erdogan posle tog događaja učvrstiti svoju vlast. A od njegove dodatne sile Balkan će zaboleti glava, stav je bivšeg ambasadora BiH Zlatka Dizdarevića.
Imajući u vidu interesovanje Turske za „osu Albanija–Kosovo–BiH–Sandžak”, oličenu u mnogim ekonomskim investicijama i političkoj prisutnosti Ankare na tom terenu, ovaj bivši novinar i diplomata izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je „i dosadašnja Erdoganova ambicija u pogledu Balkana bila ’prilično opasna’, imajući u vidu pre svega BiH”.
U razgovoru "Politiku", nekadašnji ministar u srpskoj i saveznoj vladi, koji je danas vođa NVO u BiH, Žarko Papić poručuje da iskustvo Balkana s Turskom „istorijski gledano nije bilo najbolje” i očekuje da će Erdoganovo jačanje ojačati i Bakira Izetbegovića i njegov SDA. Papić, koji je bio ministar nauke u Vladi Srbije početkom osamdesetih godina i kasnije ministar u saveznoj vladi Branka Mikulića, smatra da balkanski region treba da sačeka kakve će praktične poteze turski predsednik preduzeti posle zaoštravanja odnosa sa SAD i EU. Znatno optimističnije gledište iznosi Dragomir Anđelković, koji je uveren da će klinč s Vašingtonom i Briselom rezultirati okretanjem Ankare prema Moskvi, što će, ocenjuje on, biti dobro i za srpske interese u regionu.
Iako dobar deo srpske javnosti veruje da je Erdogan uticajniji muslimanski lider na Balkanu i od Bakira Izetbegovića jer je njegova vlada uspela da pomiri naizgled nepovratno zavađene lidere iz Novog Pazara, bivša poslanica i NVO aktivistkinja Aida Ćorović smatra da se značaj turskog prisustva u toj oblasti precenjuje.
Ali, ako to važi za Rašku oblast, za BiH ne važi, o čemu svedoči i nedavni verbalni okršaj Ivice Dačića i Mevluta Čavušoglua. Reagujući na izjavu šefa turske diplomatije u vezi sa godišnjicom zločina u Srebrenici da „Turska ne može mirno da spava dok Bosna plače”, njegov srpski kolega podsetio je Čavušoglua na turske zulume u toku petovekovne okupacije Srbije i poručio mu da bi morao da se rasplače i nad Ćele-kulom. Ova razmena diplomatske vatre deluje kao potpuna suprotnost bezmalo idiličnom susretu iz 2011. godine. Tada su se u Karađorđevu sastali ondašnji predsednici dve zemlje Boris Tadić i Abdulah Gul, kao i članovi Predsedništva BiH, među kojima i Bakir Izetbegović, kako bi svi skupa konstatovali da tri države imaju zajedničku evropsku budućnost. Tada je konstatovano i da treba poštovati princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja.
Od jačanja Tajipa Erdogana glavnu korist u regionu mogao bi da ima Bakir Izetbegović, kaže nekadašnji ministar i ambasador Žarko Papić.
Upravo bi Izetbegović, prema mišljenju Žarka Papića, mogao da profitira od aktuelnog jačanja Erdogana koji, kako kaže naš sagovornik, posle neuspelog puča sada sam izvodi državni udar hapšenjem nelojalnih predstavnika vojske, pravosuđa i javnog života.
„Epilog toga biće promena ustava kojom će predsednik Turske dobiti šira ovlašćenja. U kontekstu posledica po Balkan, uplašilo me je to što se prvi put posle Staljinovog vremena koristi reč čistka odnosno čišćenje. Upotrebio ju je Bakir Izetbegović koji je, podržavajući Erdogana, rekao da će, parafraziram, biti očišćene (nepodobne) državne i vojne strukture”, napominje Papić.
Ipak, kako će se Turska postaviti prema regionu, dodaje on, zavisi od toga da li će se Erdoganova dalja politika zasnivati na neoosmanizmu.
„Ako to bude slučaj, bojim se da neće biti dobrog efekta na stabilnost Balkana. Erdogan nije fundamentalista, ali jeste meki islamista, pa će i islamski faktor u regionu biti ojačan, zbog čega se, verovatno, mogu očekivati manji ili veći potresi. Ipak, treba videti da li će on nastaviti da ratuje na istoku s Kurdima, kao i koliko će Turska da se stabilizuje”, smatra Papić, koji je iznenađen naglim zaoštravanjem Erdoganovih odnosa sa SAD i EU.
Upravo zato, kao i zbog eliminisanja sekularnog dela vojske iz javnog života, turski predsednik je sateran u „dugotrajnu tenziju sa Zapadom”, pa će se u potrazi za podrškom okrenuti Rusiji, smatra Dragomir Anđelković, što će dovesti do podele interesnih sfera i u regionu.
„To znači da Turska ne bi bila aktivnija u Republici Srpskoj, niti bi sa SAD mogla da radi na centralizaciji BiH, a za Srbiju bi se možda otvorila mogućnost i da na severu Kosova dobije dodatni prostor”, smatra Anđelković, podsećajući da je Moskva i pre desetak godina imala ideju suzbijanja zapadnog uticaja na Balkanu u saradnji s Ankarom.
Na pitanje šta ako ne dođe do približavanja Ankare i Moskve, on odgovara da ne veruje da će Erdogan posle okretanja Rusiji moći da napravi još jedan salto.
U noći puča, turskom predsedniku podršku su pružile stotine građana na ulicama Sarajeva i Prizrena. U Srbiji, Muamer Zukorlić, poslanik Bošnjačke demokratske zajednice i predsednik Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije, podržao ga je pre dva dana. Ovaj bivši muftija iz Novog Pazara – grada u kojem su stotine građana 2014. slavile Erdoganovu izbornu pobedu – obratio se turskom predsedniku pismom u kojem je naveo da je „i Islamska zajednica u Srbiji bila suočena sa pokušajem puča 2007”. Aida Ćorović podseća da Turska jeste pokušala da za vreme mandata Borisa Tadića posreduje između dve zavađene islamske zajednice u našoj zemlji, ali naglašava da to nije učinila samoinicijativno, već upravo na molbu predsednika Srbije.
„Ali, koliko znam, u tome nije bilo nikakvih pomaka. Kad Tadić više nije bio predsednik, Turska se povukla i ti odnosi su se prilično umirili. A u ovom trenutku ne vidim da Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić pokazuju preteranu želju za ponovnim posredovanjem Turske. Osim toga, jasno je stavljeno do znanja da je Zukorlić i dalje neformalni šef Islamske zajednice u Srbiji”, ističe ona.
S druge strane, Ankara je posredovala i pri mirenju političkih lidera u Novom Pazaru, pa je tako nekadašnji šef turske diplomatije Ahmed Davutoglu radio na zbližavanju Rasima LJajića i Sulejmana Ugljanina. A što se tiče ekonomskog uticaja, Aida Ćorović navodi da, osim nekoliko manjih projekata, Turska za Sandžak nije uradila gotovo ništa, a njeni privrednici nisu prisutni u toj oblasti.
Turska je Kosovo i uvek će biti u BiH
Iako i druge velike sile imaju pretenzija da utiču na događaje u BiH i regionu, čini se da Turska najneposrednije saopštava svoje aspiracije. Štaviše, s usponom ekonomske i vojne moći Ankare, kao da se povećava brojnost izjava visokih turskih zvaničnika koje ukazuju na to. Tako je u maju ove godine, na otvaranju obnovljene džamije Ferhadije u Banjaluci, premijer Ahmed Davutoglu izjavio da je Turska bila i uvek će biti u BiH. Te reči naišle su na oštre osude zvaničnika Republike Srpske. Slična situacija zbila se 2013. u Prizrenu, kad je Erdogan u svojstvu predsednika turske vlade izjavio da je „Turska Kosovo, a Kosovo Turska”. Na oštre reakcije predsednika Srbije Tomislava Nikolića, iz Ankare je usledilo pojašnjenje da su te Erdoganove reči istrgnute iz konteksta. Izvor: Pravda
