Da novoj vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem u svemu ovome neće biti lako sasvim je sigurno, govore i problemi koji će svakako spadaju u nepopularne mere, ali su, na kraju krajeva, obaveze koje će Srbija morati da ispuni.
Na neke od njih se Srbija obavezala sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), po čijim nalozima i direktivama već neko vreme vuče ekonomske poteze.
Dok sa druge strane, neke od njih moraju da budu obavljene jer su deo evropskog puta.
- Sve je deo evropskog procesa i sve stvari su manje-više povezane sa evropskom agendom. Međutim, kontekst u kojem se sve dešava ne ide naruku budućem premijeru. Pre svega, to je referendum u Velikoj Britaniji, od čijeg ishoda zavisi i šta će biti prioriteti Unije. Ako Britanija izađe iz EU, Srbija sigurno neće biti prioritet još najmanje godinu-dve. Tu su i izazovi u vezi sa Kosovom, odnosno definisanje odnosa sa Kosovom - priča izvršni direktor Cesida Bojan Klačar.
Kako kaže, i promena Ustava će sigurno biti na agendi, ali će verovatno više informacija u vezi s tim biti onda kada bude formirana nova vlada.
- Razlozi za promenu su pre svega preambula o Kosovu, ali i promena političkog sistema i smanjenje broja poslanika - priča Klačar.
Najvažnija ocena rada bilo koje vlade je nivo zaposlenosti i staranje o trećem dobu, odnosno kvalitetu života u to doba, kaže ekonomista Mahmut Bušatlija.
Neophodne su nove sistematizacije u preduzećima i postizanje što veće efikasnosti njihovog rada. Na tome insistira MMF, po kome su reforme JP neophodne kako bi se povećala konkurentnost, rast i zaposlenost. Insistira se i na reorganizaciji velikih sistema poput “Železnica”, EPS-a i “Srbijagasa”, ali i smanjenju broja zaposlenih u njima.
Otpuštanja u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi takođe su posao koji je započet, ali ni do pola nije urađen. Spekuliše se da je broj onih koji će ostati bez posla oko 50.000. Početkom 2016. trebalo je da bude otpušteno 9.000 ljudi iz administracije, a predviđeno je još 20.000 do kraja godine (sporazum sa MMF-om).
1. Restrukturiranje preduzeća
U Srbiji je trenutno oko 100 preduzeća u državnom i desetak u društvenom vlasništvu, među kojima ima i onih za koje mesta na tržištu neće biti. I ovaj posao je dosad odlagan na razne načine, ali je suština da će u narednom periodu morati da se intenzivira i ubrza.
Najveći izazov za novu vladu, kako je i sam MMF naveo, biće RTB “Bor” i “Resavica”, a rešenje će ubrzano morati da se nađe i za strateška preduzeća među kojima su i “Galenika” i “Simpo”.
2. Poskupljenje struje
Cena struje u Srbiji najniža je u regionu i ona se postepeno mora da dostigne ekonomsku, odnosno stvarnu cenu koštanja. Reorganizacija EPS-a, između ostalog, odnosi se i na to da dođe do njenog povećanja. Dosad je struja, po zahtevima MMF-a, poskupljivala postepeno svake godine.
Da li će to biti i ubuduće, i za koliko, pitaće se Svetska banka (u dogovoru sa vladom) koja na razne načine kreditira EPS.
4. Kosovo
Odnosi sa Kosovom moraće da budu definisani, pregovori sa Prištinom moraju biti nastavljeni, ali je neophodna i bolja implementacija Briselskog sporazuma. Buduća vlada će morati proaktivnije da se ponaša kada je u pitanju južna srpska pokrajina.
To su očekivanja EU, koja ne navodi da će Kosovo i formalno morati da bude priznato, ali insistira na normalizaciji odnosa. Kosovo je tema koja je direktno vezana za evrointegracije Srbije.
5. Promena Ustava
Rok za promenu Ustava trebalo bi da bude kraj 2017. godine. Razlog za njegovi izmenu je pre svega preambula o Kosovu (što je vezano za poglavlje 35 i noramlizaciju odnosa sa Prištinom, što se od Srbije očekuje).
Takođe, razlozi bi mogli da budu i promena političkog sistema i broja poslanika (što je predlagala vladajuća SNS), za šta je takođe neophodna promena Ustava jer je taj broj određen ovim dokumentom.Da novoj vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem u svemu ovome neće biti lako sasvim je sigurno, govore i problemi koji će svakako spadaju u nepopularne mere, ali su, na kraju krajeva, obaveze koje će Srbija morati da ispuni.
Izvor: Blic
