Piše: Đoko Kesić

Šta je suština ove priče? Ako verujete dnevnim novinama, posebno tabloidima, pomislićete da Barak Obama i Vladimir Putin, kako skoče iz kreveta odmah počnu da mozgaju – šta to radi Srbija. Greška naravno. Na ova razmišljanja vrati nas nedavna poseta Beogradu dvojice visokih službenika MI6, DŽordža Bazbija i Simona Vilsona.

 U Beograd su stigli odvojeno, prvi je stigao Bazbi, a nekih sedam dana kasnije i Vilson. Bazbi, koji je službovao u Beogradu od 1990. do 1996. ima ustaljenu šemu susreta: Viđa se sa Jovanom Kovačićem, šefom Trilaterale u Srbiji, Zoranom Čičak, noćiva kod  Dragana Markovića (Krmivo produkt) a viđa se i s visokim državnim funkcionerima, od  direktora BIA do jednog susreta s premijerom Vučićem u zgradi Vlade Srbije. Svi susreti su javni, samo što ih ne beleže novine niti TV kuće.

DŽordž Bazbi viđa se i sa još nekim ljudima koji su ranije a i danas veoma obavešteni. Jedan od njih je i moj sagovornik, penzionisan oficir Državne bezbednosti, koji je, logično, želeo da ostane anoniman. On priča:

 „Gospodin Bazbi je već dugo glavni čovek ubritanskim obaveštajnim službama za Balkan. Simon Vilson je takođe visoko pozicionirani službenik MI6, ali on se bavi prvenstveno analitikom. S Bazbijem sam pričao prilikom njegove nedavne posete skoro dva sata i taj razgovor je meni ostavio dve dileme.Najpre, on se čudi kako to da su Srbi danas do te mere naklonjeni Rusima, kako on reče „više nego bilo kad od vremena Rezolucije IB 1948. Skrenuo sam mu pažnju da su Zapad i NATO, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bombardovali Srbiju. Sve jedno, opet mu nije bilo jasno.“

On dodaje da SAD i Velika Britanija vrše ozbiljan pritisak na Aleksandra Vučića da im pomogne da „se reše“ Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske.

 „Ako nam premijer Vučić ne pomogne,to će nam otežati posao a time on svoju poziciju stavlja u delikatan položaj, prepričava naš sagovornik razgovor s DŽordžom Bazbijem. – Dodik je političar čija popularnost raste i u Srbiji, a njegovo delovanje širi uticaj Rusije na Balkanu, što opet Srbiju dovodi u sukob s evropskim i severnoatlanskim asocijacijaam. To je prevelik teret za Srbiju. Ako bi Dodika poslali u političku penziju tamošnja opozicija je fleksibilnija i kooperativnija,“ prepričava naš sagovornik razmiljanja DŽordža Bazbija.

 U Vučićevom kabinetu tvrde da mandatar za sastav vlade nije pristao na ponuđena rešenja Zapada u vezi s Dodikom i RS. Zapravo, Vučić je odgovorio da je Srbija potpisnik Dejtonskog sporazuma i da će se Srbija držati tog dokumenta koji garantuje sadašnju poziciju Republike Srpske. Uglavnom, naš sagovornik tvrdi da će se glavni udar na Republiku Srpsku i njenog predsednika Dodika organizovati naredne godine, ali s velikom pažnjom će se analizirati rezultati lokalnih izbora u RS i MH Federaciji, koji će se održati na jesen.

 Zapravo disiplinovanje Milorada Dodika i uvlačenje Republike Srpske u kovitlac političkih sukoba s pretnjom da u BiH opet izbije građanski rat počelo je mnogo ranije, al ovih dana je inovirano. Sad je upakovano u navodne rezultate popisa stanovništava BiH koji je obavljen pre tri godine, a nije slučajno da su nedavno saopšteni, pa je sasvim planski isprovociran skukob Srbije i muslimana, kroz odluku gradonačelnika Srebrenice da niko od srpskih političara ne prisustvuje ovogodišnjoj komemoraciji srebreničkim žrtvama.

A počelo je u rano proleće 2014. u ambasadi SAD u Sarajevu.  Te godine u oktobru održani su republički izbori u Bih, a za pomenutu ambasadu bili su bitni samo izbori u Republici Srpskoj. Malo je poznato da je operacija rušenje Dodika i disciplinovanje Republike Srpske pažljivo planirana u Stejt departmentu, zapravo njegovom odelenju za Balkan, i unapred je pripremljena strategija za njen uspeh.U pomoć je pozvan MI6, služba koja bez sumnje više od jednog veka ima najpostojanije konekcije na Balkanu.

„U ambasadi SAD u Sarajevu pribegli su toliko puta uspešno primenjenoj strategiji proizvodnje „Trojanskog konja“ u protivničkom taboru, priča naš pomenuti sagovornik, inače dugogodišnji poznanik pomenutih DŽordža Bazbija i Simona Vilsona. –Našli su ga u Srpskoj demokratskoj stranci koju je osnovao profesor Jovan Rašković. SDS je dobar izbor za pomenutu namenu, jer su Karadžićevi naslednici željni vlasti i spremni su na mnoge nacionalne uspehe da bi to postigli.

Naš penzionisani oficir DB dalje navodi da su odabrani, uglavnom mlađi ali poletniji članovi SDS na čelu s Ognjenom Tadićem, tada predsedničkim kandidatom SDS i glavnim Dodikovim suparnikom. Dakle ekipa od petnaestak do dvadest ljudi svakodnevno od kraja februara, pa sve do početka izbora u novembru 2014. išla je u Sarajevo na trening u ambasadu SAD.

Operacija im je na njihovu žalost propala, što ih je porazilo i uvredilo. Ono što ih je definitivno iznerviralo je ta čvrstina srpskog nacionalnog korpusa u RS, bez obzira što svaki Srbin u BiH zna sve mane Milorada Dodika, a ima ih podosta, kaže naš sagovornik i dodaje: Sad su kompletirali taktiku: Pritiskaće i ucenjivati Aleksandra Vučića da pusti niz vodu Milorada Dodika, jer im je svakako poznato da Srbi iz Republike Srpske gledaju u Beograd kao svetionik i apsolutnu svetinju.

To što je američko britanska agentura doživela poraz u RS 2014. nikako ne znači da su odustali. Sad su se prihvatili mnogo opipljivijeg i mnogo opasnijeg oružja. To su rezultati popisa stanovništva BiH koji je obavljen pri tri godine a čiji rezultati su objavljeni pre petnaestak dana.

 Po tom popisu, koji saopštava Rupublička izborna komisija iz Sarajeva muslimana u BiH ima 51 odsto, Srba oko 30 odsto, Hrvata 14 odsto i oko 5 odsto ostalih. Na prvi pogled nebitna priča s obzirom da u BiH žive tri ravnopravna naroda s jednakim pravom na veto. Ali, upravo je tako i počeo rat u BiH.

Rezultate tog popisa Republika Srpska osporava  tvrdeći da je za Muslimane glasalo 196.000 birača koji odavno već ne žive u MH Federaciji. Sad se američko-britanske karte otvaraju do kraja.Vašington i London priznaju ovaj popis koji Sarajevu odgovara, što je zapravo najavilo kopanje ratnih rovova između Srba i muslimana.

 „Ovde su su u pitanju stvari suštinski vezane za  karakter BiH kao države. Umesto da su sproveli popis po kantonima i entitetima i to sublimirali na nivou BiH, oni su stvari okrenuli...Muslimanima treba ovaj falsifikovani majoritet i sad će reći ovo je islamska država. A mi ne želimo da živimo u islamskoj državi“, izjavio je nedavno Milorad Dodik predsednik RS....“Ovaj popis je dao i neke odgovore. Dvadeset godina nas ovde maltretiraju pričama da je 300.000 bošnjaka ubijeno u ratu. Sad ih procentualno, po njihovom popisu ima 6-7 odsto više nego prerata“, objašnjava Dodik.

Ali šta je s Trojanskim konjem, koji je samo dokaz da Srbi žive nečiji tuđi život? Deo opozicije se snebiva, one opozicije koja je trenirala u SAD ambasadi u Sarajevu, gledaju na koju stranu da se privole. Mladen Bosić šef SDS se ne izjašnjava, Mladen Ivanić iz opozicionog SDP-a tvrdi da sarajevski popis nije u redu, a Dodik i njegovi iz SNSD pozivaju na nacionalno jedinstvo...

Veliki i važan je ovo ispit za Srbe s obe strane Drine.                                           

                                                      

U Beogradu postoje i „prijatelji“ iz senke s kojima se DŽordž Bazbi i Simon Vilson viđaju daleko od očiju javnosti. To je u prvom redu aktuelni potpredsednik Socijalističke partije Srbije i ministar rudarstva i energetike u ostavci Aleksandar Sale Antić.

 O čemu pričaju prevejani obaveštajci MI6 i Aleksandar Sale Antić? Nije nam poznato, ali ne pričaju svakako o fudbalu, lepim Beograđankama i Kremanskom proročanstvu.

 U srpskim bezbednosnim strukturama kažu da Antić nije baš nov igrač na pomenutu temu. On je zapravo pažljivo odabran. U SPS ima visoku funkciju, čovek je od poverenja Ivice Dačića koji slovi za „ruskog čoveka“, uvek je nasmejan, galantan i rado viđen u mnogim uticajnim društvima u Beogradu.

    

Po sarajevskom popisu u BiH živi 3.791.662 stanovnika. Od toga je oko 14 odsto Hrvata!

 Ovaj podataj je blago rečeno fascinantan. Jer svi u BiH znaju da je u pre rata tamo živelo 17 odsto Hrvata, ali danas ih ima manje od 8 odsto. Tačno je da ih je glasalo pomenutih 14 odsto, ali to je stvar strateške prevare.

Svi Hrvati, da li živeli u BiH,Hrvatskoj, Srbiji ili u Crnoj Gori imaju hrvatsko državljanstvo i njihove dokumente. Među njima ima i izvesni broj hrvatskih migranata. Znači, Hrvati koji su se pre 25 godina odselili iz BiH pa i iz Hrvatske glasali su kao građani BiH...Javna je tajna da se recimo iz Livna u poslednjih tri godine odselilo osam hiljada Hrvata.Otišli su na Jadran ili u inostranstvo gde s hrvatskim pasošem dobijaju radne dozvole...

Ima ih malo al su složni!

Izvor: Pravda