Ruske bezbednosne službe očekuju velike promene i ozbiljno se raspravlja o novim reformama. Prema pouzdanim izvorima, stvara se novo superministarstvo koje će spojiti FSB (kontraobaveštajstvo, kontraterorizam i zaštita Ustava), SVR (inostrana obaveštajna služba) i FPS (zaštita vrhovnih zvaničnika).
Novo superministarstvo će se zvati MGB (Ministarstvo državne bezbednosti), a njegovo kreiranje će značajno povećati broj ruskih bezbednosnih snaga. Ono bi de fakto moglo da označi povratak starog dobrog KGB-a, ali u novim okolnostima.
Pre raspada Sovjetskog saveza, proces podele KGB-a je već bio počeo. Glavni cilj je bio da se smanji uticaj tajnih službi na političke procese u državi u kojoj većina nije podržavala liberalne i prozapadnjačke reforme uprkos činjenici da su te reforme koordinisali sovjetski bezbednosni zvaničnici koji su želeli da postanu deo globalističke elite.
U Jeljcinovoj Rusiji su stvoreni FSB, SVR, FSO (Federalna zaštitna služba) i FAPSI (Federalna agencija za komunikacije i informacije) umesto jednog KGB-a. Granična vojska, koja je pre toga odgovarala KGB-u, počela je da odgovara jednoj nezavisnoj agenciji.
FAPSI je 2003. godine ukinuta i uvrštena u aktivnosti FSB-a, dok je granična garda takođe počela da odgovara FSB-u. Međutim, dalje spajanje bezbednosnih agencija je prekinuto.
Neke jedinice u SVR, FSB i FSO sa duplim funkcijama su ukinute. Predsednik je odlučio da ojača FSB, koji je do 1999. godine vodio Vladimir Putin, s ciljem jačanja agencija i bezbednosnih službi u državi.
Bezbednosne službe su početkom 21. veka bile jedina uticajna grupa u ruskoj vladi koja je bila orijentisana ka jačanju ruskog suvereniteta i koja se odlučno protivila Zapadu i liberalnim plaćenicima u Rusiji. Istovremeno, učvršćivanje Putinove vlade zahtevalo je jaku podršku.
O novim reformama u ruskim bezbednosnim službama se raspravlja zbog novih obračuna između Rusije i Zapada, naročito nakon prisajedinjenja Krima Rusiji, rata u Donbasu i mešanja Rusije u konflikt u Siriji. Kompleksnost novih izazova vodi ka jačanju snaga odanih predsedniku.
Radi suzbijanja uticaja Zapada, potrebno je jačanje interne bezbednosti i potrebno je boriti se protiv liberala pete i šeste kolone. Stvaranje MGB-a se poklapa sa jačanjem bezbednosnih službi Nacionalne garde.
Federalna služba Nacionalne garde je uspostavljena 5. aprila 2016. godine dekretom ruskog predsednika. NJeni članovi su prebačeni iz vojske ministarstva unutrašnjih poslova, avijacionih jedinica i jedinica specijalnih snaga.
Pored toga, Nacionalna garda sada primenjuje kontrolu federalne vlasti nad sprovođenjem ruskih zakona na polju trgovine oružja i privatne bezbednosti.
Novu strukturu moći će činiti oko 300.000 ljudi koji će biti direktno podređeni predsedniku. Ruskom Nacionalnom gardom će upravljati general ruske vojske, Viktor Zolotov. On je poznat kao jedan od najbližih saradnika Putina.
U suštini, to će biti interna vojska koja će služiti za održavanje reda u državi u uslovima sve lošijih međunarodnih okolnosti i među brojnim pokušajima destabilizacije stanja u Rusiji.
Trenutni ruski politički sistem je izgrađen tako da se sve političke funkcije i sva politika sastaju u jednoj tački – ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Glavni cilj zapadnih agenata u Rusiji je uklanjanje Putina kao osobe koja učvršćuje političku elitu. Ukoliko bi njihovi pokušaji bili uspešni, Rusija bi bila u velikom problemu.
Nacionalna garda i nova bezbednosna superagencija će se postarati da neutrališu pete i šeste kolone koje bi mogle da ugroze stabilnost države.
Izvor: Webtribune.rs
