Kako se navodi, pokušaj vojnog prevrata u Turskoj poljuljao je NATO, a da je kojim slučajem puč uspeo, u Alijansi bi postojala zemlja kojom rukovodi vojna diktatura.
Organizacija sebe predstavlja kao blok za širenje demokratije, iako su SAD i njeni ključni saveznici isključivo podržavali režim Redžepa Tajipa Erdogana. Uprkos tome, stav turskog predsednika baca veću sumnju na sprovođenje demokratije u Turskoj i time stavlja NATO u nezavidnu poziciju, objašnjava list. Međutim, pitanje Rusije i dalje ostaje otvoreno, s obzirom da sa jedne strane čuju se vapaji istočnoevropskih zemalja koje govore da demonstracija „slabosti“ može izazvati rusku agresiju, dok ostale velike zemlje smatraju da ne treba provocirati Rusiju. Kao jedan od zagovornika te ideje, i ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer, koji je nedavne vojne vežbe NATO-a ocenio kao kontraproduktivne, posavetovao je kolege da ne zveckaju oružjem ispred ruskih granica. Istovremeno, konsenzus povodom agresivne politike prema Rusiji narušavaju Češka, Mađarska i Turska, koja je u nedavnom spletu okolnosti uspela da se pomiri sa Rusijom, piše „Nešenel interest“. Najveća opasnost po NATO, doduše, predstavljaju predstojeći izbori u SAD. „Hilari Klinton se zalaže za to da se politika prema NATO-u ne promeni, dok Donald Tramp smatra da je NATO neophodno izmeniti, ili čak rasformirati. NJegova administracija će najverovatnije zatražiti kardinalne izmene u Alijansi, što bi moglo da znači i kraj tog bloka kakvog ga mi znamo“, ističe se u članku. Izvor: rs.sputniknews.com
