Do ulaska u EU, Srbija će najmanje dva puta da menja Ustav. Već 2017. godine biće promenjen način biranja članova Vrhovnog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji se više neće imenovati u Skupštini Srbije, dok će na kraju procesa o pridruživanju EU građani na referendumu glasati o ulasku u Uniju.
Izvor iz aktuelne vlasti navodi da je predviđeno da se Ustav menja krajem sledeće godine, ali i da pravosuđe neće biti jedina tačka o kojoj ćemo se izjašnjavati.
- Od nas se traži i brisanje preambule o Kosovu i to će biti najteži posao za novu vladu, jer za to treba obezbediti dvotrećinsku većinu u Skupštini, a zatim to overiti i na referendumu. Takođe, najveća stranka i njeni koalicioni partneri obećali su građanima smanjenje broja poslanika, a Tomislav Nikolić se zalaže i za promenu načina biranja predsednika države - navodi naš sagovornik.
O svemu tome juče nisu želeli da govore u SNS-u i SPS-u. O brisanju Kosova iz Ustava prošle godine govorio je premijer Aleksandar Vučić. On je za “Vol strit džurnal” u maju 2015. godine izjavio da će kosovska preambula verovatno biti izbrisana iz Ustava, ali da Srbija neće priznati nezavisnost svoje južne pokrajine.
- Moraćemo o tome da razgovaramo sa srpskim narodom. Moraćemo da imamo veoma otvoren razgovor o budućnosti Srbije. Treba biti iskren prema narodu, a on će dati poslednju reč - izjavio je tada Vučić.
Za promenu Ustava neophodna je dvotrećinska većina u Skupštini Srbije, koja bi sačinila predlog o kojem bi se potom građani izjasnili na referendumu. Matematički gledano, iza te inicijative trebalo bi da stoji 167 poslanika. To znači da bi bilo dovoljno da se oko tog predloga slože koalicije oko SNS-a, SPS-a i savez LDP-LSV, a verovatno bi uz manjine ta podrška bila još veća.
Nataša Mićić, potpredsednica LDP-a, kaže za “Blic” da je neophodna sveobuhvatna promena Ustava, koja bi uključila ukidanje preambule, ticala se ljudskih prava, obezbedila veću autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije.
- Nismo protiv promene načina biranja predsednika, a što se tiče smanjenja broja poslanika treba videti koliko parlamentaraca imaju države sa sličnim brojem stanovnika. U svakom slučaju, važno je da se oko toga sprovede šira javna raspava i napravi konsenzus - navodi Mićićeva.
Slično misli i Nataša Vučković iz DS. Ona smatra da treba organizovati javne debate, uključiti organizacije iz civilnog društva i stručnjake, a da bi iza celog procesa trebalo da stoji Skupština Srbije.
- U DS-u nismo razmatrali menjanje preambule. Međutim, činjenica je da smo u procesu dijaloga sa Prištinom i da Ustav treba da prati realnost. Nisam sigurna da je dobro smanjivati broj poslanika, ako je izgovor da je parlament skup. U tom slučaju, dovoljno je i 30 poslanika - smatra Vučkovićeva.
Izvor: Blic
