Piše: Predrag Ćeranić Budući da su SAD i Turska bili čvrsti saveznici, naročito u pogledu na sirijsko ratište i odnosu prema Rusima, Izetbegovićev prijateljski odnos sa Erdoganom Vašingtonu nije smetao. Međutim, nakon neuspjelog vojnog puča, za koji turski zvaničnici optužuju Fatulaha Gulena, a neki i otvoreno krive Stejt department, stvari se mijenjaju. Više ništa nije isto. Odnos Erdogana i SAD biće Izetbegoviću prostor za razmišljanje, jer mu političko tlo pod nogama izmiče. Što stepen konfrontacije Erdogana sa Stejt departmentom bude veći, Izetbegoviću će biti teže. Na primjer, ako Turska od BiH zatraži zatvaranje Gulenovih škola, što je ambasador Turske u BiH već nagovijestio, kako postupiti? Amerikancima se revnosno udovoljavanje Erdoganu ne bi dopalo.
Izetbegović nastavlja po inerciji da vrši pritisak, koristeći otvorene ucjene, na Republiku Srpsku. Ne uviđa da u prvom pasusu sa pripremne konferencije u Briselu, prilikom izjave o Sporazumu za pridruživanje i uslovima koji se stavljaju pred BiH, stoji da EU podržava suverenu BiH sastavljenu od dva entiteta. Nije napisano da je BiH država, republika i slično. Za EU, BiH – to su dva entiteta. Dalje se u tekstu koji je sročen u Briselu navodi da političke partije moraju sarađivati i donositi odluke. Ali, prašina oko srpskog stava prema adaptiranom Sporazumu o pridruživanju podigla se kako bi se sakrio glavni uslov EU, a to je Mostarski sporazum, koji nije postignut. Izetbegović još nije shvatio da je politički ključ BiH srpsko-bošnjački dijalog, i da je iskren dogovor sa Srbima o uređenju odnosa u BiH i putu u EU, jedini način opstanka BiH kao države. Ako Republika Srpska povuče svoju suverenost – BiH prestaje da postoji.
Dok god je Izetbegoviću put u EU samo sredstvo za otimanje nadležnosti i neutralisanje Srpske, napretka ovoj zemlji neće biti. Da li je Izetbegović siguran da ga Vašington i London u datom momentu neće pustiti „niz vodu“, što se Erdoganu dogodilo? Da li je siguran da će Rusija mirno slušati nove ratne pokliče u BiH? A Srpska će sprovesti referendum bez obzira na eventualnu zabranu koju bi mogao donijeti Visoki predstavnik.
S druge strane, što se Erdogan više udaljava od Amerikanaca, to se više približava Rusiji. Tako bi način na koji u Rusiji mirno koegzistiraju hrišćani i muslimani mogao postati obrazac i za BiH. Ujedno, ako bi odnose između balkanskih naroda uređivali Turska i Rusija, prije bi Balkanu donijelo stabilnost, nego da to, kao do sada, čine SAD i Britanci.
Izvor: Pravda
