Piše: Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije
Pre par dana je pucano iz automatskog oružja na Srbe koji su kosili travu u porti porušenog manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u opštini Vitina.
Ignorišući konstantne napade na Srbe i pogoršavanje bezbednosnih uslova na Kosovu i Metohiji, predsednik tehničke Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da je Briselski sporazum dao određene rezulatate koji se ogledaju u značajno manjem broj incidenata između Srba i Albanaca. Takav iskaz nija zasnovan na realnim činjenicama, već vlast njime pokušava da prikrije suštinski lošu politiku koja je prouzrokovala teži položaj Srba u pokrajini.
Da su dogovori koje je srpska vlast potpisala sa Prištinom izrazito loši po Srbe na KiM, mogla sam da se uverim 2014. prilikom obilaska srpskih enklava, samo godinu dana posle potpisivanja Briselskog sporazuma. Porodica iz Orahovca mi je rekla da žive u još većem strahu i da su posle potpisivanja dogovora između Srbije i nelegalnih prištinskih vlasti, mnoge porodice odlučile da prodaju kuće i da se odsele, iako su tu proživele godine najgoreg terora. Nukleus srpskih kuća oko stare crkve u Orahovcu, počeo je još više da se smanjuje. Kao razlog odlaska, naveli su da se ljudi osećaju odbačenim od strane države Srbije, i da nemaju više nikakvu zaštitu. Razlozi za brigu su bili sasvim opravdani, posebno što je Srbija kasnije, u skladu sa Briselskim sporazumom, ugasila institucije države i prepustila sudstvo i policiju institucijama „nezavisnog“ Kosova, suprotno Ustavu Srbije. Time su Srbi na Kosovu i Metohiji definitivno ostali prepušteni kosovskim nelegalnim vlastima, što se kasnije ispoljilo neosnovanim hapšenjem pojedinih Srba, ali i pogoršanjem bezbednosne situacije.
Dok svetski mediji pišu o opasnostima na Kosovu i Metohiji, trgovini drogom i ljudima kao i kampovima za obuku i regrutovanje za potrebe ISIL-a, Aleksandar Vučić govori o procvatu demokratije i mira. Neophodno je da se osvrnemo i na izveštaje raznih zapadnih institucija, između ostalih i EU, o stanju na Kosovu i Metohiji.
Evropska komisija u svom izveštaju za 2015. godinu ističe problem zločina iz mržnje nad srpskim stanovništvom posebno u zapadnom delu Kosova i Metohije i zbog toga preporučuje da kosovska policija i sudstvo moraju da utvrde šta podstiče međuetničke sukobe.
Takođe, izveštaj OEBS-a za 2015. godinu ističe problem nekažnjavanja počinioca zločina nad Srbima, zbog nereagovanja policije i sudstva što utiče na dalju radikalizaciju problema.
Nevladina organizcija Humani centar je objavila u maju 2016. rezultate istraživanja, gde navodi da se 77, 7% Srba na Kosovu i Metohiji procenilo bezbednosnu situaciju u pokrajini kao lošu ili veoma lošu.
Konačno, kompletan pregled bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji uradio je Centar za mir i toleranciju u analizi pod nazivom „Potencijalni etničko motivisani incidenti na Kosovu-ružna priča koja nikada nije ispričana“ (dokument je dostupan na sajtu www.ngocpt.org). Centar je analizirao podatke kosovskih „institucija“, rad sudstva i policije, ali i podatke EULEKS, OEBS i UMNIK, uz obrazloženje da većina podataka međunarodnih institucija nije dostupna zbog osetljivosti prirode materijala, što daleko otežava definisanje problema i pristup rešavanju problema.
Na osnovu jednog dokumenta UMNIK sa pregledom potencijalno etnički motivisanih incidenata, do koga su došli preko bivšeg zaposlenog UMNIK-a, došli su do sledećeg zaključka:
„UNMIK objavljuje zvanične podatke o etničkim incidentima u redovnim izveštajima generalnog sekretara i u drugim javno dostupnim dokumentima. Ipak, pregled izveštaja generalnog sekretara ukazuje na nedostatak doslednosti u predstavljanju informacija, uključujući izveštavanje o broju incidenata. Kada se uporedi broj potencijalno etnički motivisanih incidenata (PEMI) tokom 2013. godine sa brojem PEMI iz 2012. možemo primetiti mali porast u broju, što je suprotno izveštaju generalnog sekretara da se broj PEMI tokom 2013. smanjio u poređenju sa PEMI tokom 2012. godine“.
Ovim je utvrđeno da u izveštaju generalnog sekretara UN nisu predstavljeni verodostojni podaci, posebno u vezi sa brojem incidenata na Kosovu i Metohiji, odnosno da je izveštaj u suprotnosti sa statistikom UMNIK-a.
Iz svega navedenog možemo da utvrdimo da međunarodne institucije, kao i vlasti u Srbiji, neregularno umanjuju statistiku, kako bi bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji prikazali boljom nego što ona to jeste. Uzimajući u obzir sveukupno delovanje međunarodnih institucija u južnoj srpskoj pokrajini, ovakva činjenica nije iznenađujuća. Ostaje pitanje kako vlastima Srbije može da bude u interesu da iznose netačne podatke o broju incidenata, kojima relativizuju opasnost i rizike na Kosovu i Metohiji. Takav odnos prema zločinima nad Srbima (kako međunarodnih institucija, tako i države Srbije), i nekažnjavanje počinioca zločina podstiču dalje nasilje na Kosovu i Metohiji.
Izvor: Pravda
