Piše: Anja Filimonova
Pre svega to uključuje vojnu komponentu – transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u punopravne Oružane snage “zemlje”, u čiju nadležnost spada obezbeđenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta “Republike Kosova”. To znači da su u teritorijalnu celovitost “Kosova” uključen i srpski sever Kosmeta, četiri opštine (Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Severna Kosovska Mitrovica) naseljene apsolutnom srpskom većinom. Integracija Srba sa Kosova i Metohije u “kosovsko društvo”, teritorijalna celovitost i evroatlanska integracija Republike Kosova od 1999. godine ulaze u “osnovni paket” politike SAD na Balkanu. Vašington podvlači: “proces će raditi samo ako Brisel bude stavio do znanja Beogradu da njegova evropska budućnost zavisi od realne kooperacije sa Kosovom”, figurativno se izražavajući, “put u Brisel za Srbiju prolazi kroz konstruktivne odnose sa Prištinom”, “to je savršena poruka. Brisel mora redovno da je ponavlja”.
Kongres SAD je već prizvao američku administraciju da pripremi “Kosovo” za prijem u program NATO pakta “Partnerstvo za mir”, a Kosovske snage bezbednosti – na transformaciju u “Oružane snage”. “Kosovski premijer” Isa Mustafa neumorno ponavlja da će “kosovske Oružane Snage biti veoma brzo formirane, to će biti armija evropskog nivoa i OS će biti primljene u NATO”. Edita Tahiri, ministar bez portfelja, koja je predvodila pregovarački proces za završno odvajanje od Srbije i formiranje “kosovske državnosti (skromno nazvan kao “tehnički dijalog Beograda i Prištine”), izjavila je da stvaranje Oružanih Snaga Kosova predstavlja jedan od prioriteta aktuelne vlade i to će biti završeno do kraja ove godine”.
U februaru 2016. godine, Kancelarija za saradnju i bezbednost američke ambasade u Prištini pozvala je KBS pod komandom Rahmana Rame na kurs obuke Ujedinjene multinacionalne komande u vojnoj bazi Grafenvere u Nemačkoj (Bavarska). Na fejsbuk stranici AFN Bavaria ukazuje se na veoma indikativan sastav učesnika: U.S. European Command (EUCOM), 2d Cavalry Regiment Reed Museum, 7th Army JMTC, U.S. Army Europe, U.S. Army Forces Command (FORSCOM), Stars and Stripes, KFOR Multinational Battle Group-East, KFOR Base Pristina, Kosovske bezbednosne snage i U.S. Embassy Pristina, Kosovo». Vojne vežbe su bile posvećene uvežbavanju višeg vojnog sastava KBS. Tog istog februara 2016. godine instruktori specijalisti iz rezervnog sastava američke armije u Vojnoj akademiji Prištine proveli su za KBS taktičko-borbenu vežbu na odrađivanju ukazivanja prve pomoći prilikom ranjavanja. Krajem februara 2016. godine, 257. odred američke vojne policije prošao je pripremu u centru za obuku u nemačkom gradu Hohelfels – za rad u misiji na teritoriji Kosmeta. Potom je odred bio usmeren u američku vojnu bazu “Bondstil” na Kosmetu. Ukupno pet zemalja-članica NATO pakta učestvuje u pripremi “kosovske armije”, 1100 bojevika te armije redovno prolaze obuku u vojnim akademijama različitih zemalja. Budžet buduće armije kako se zvanično pretpostavlja, biće na nivou 5,5 miliona evra godišnje.
U tom istom Hohenfelsu u novembru 2015. godine, održane su vežbe “Zajednička odlučnost V”. Vežbe je organizovala Evropska komanda Oružanih snaga SAD. Za cilj vežbi proglašen je razvoj operativne saradnje kopnenih armija uz realizaciju borbenih operacija u višenacionalnoj sredini. U vežbama je uzelo učešće 99 vojnika 21. Pešadijskog bataljona Druge brigade Kopnene armije Republike Srbije. Bile su to četvrte vežbe slične vrste, u kojima je uzeo učešće 21. Pešadijski bataljon RS. Ukupno je u vežbama uzelo učešća 4600 vojnika iz 16 zemalja, uključujući 10 zemalja-članica NATO pakta. Ostali su učesnici Programa NATO “Partnerstvo za mir”. Srbi su odradili borbene navike za “zajedničke vojne operacije u višenacionalnoj sredini” zajedno sa vojnicima iz Albanije, Bugarske, Francuske, Nemačke, Litvanije, Holandije, Norveške, Rumunije, Slovenije, SAD, Gruzije, Crne Gore – “pun spisak” strateških verovatnih protivnika Rusije. Radi se o interoperabilnosti na nivou odrađivanja uzajamnog dejstva komandnih štabova NATO. Da podsetimo da je u januaru 2015. godine generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg potvrdio plan stvaranja komandnih štabova NATO u zemljama Istočne Evrope – Estonije, Letonije, Litvanije, Rumunije, Poljske i Bugarske. Komandni štabovi NATO postaće vezivne tačke između nacionalnih armija i armija NATO pakta.
Posebno skrećemo pažnju na sledeće: tokom vežbi odrađivala su se borbena dejstva u uslovima “neprijateljski raspoloženog stanovništva”. Bili su pušteni u pogon svi rodovi vojske – od kopnenih armija, do avijacije. NATO i “rusofobski paket” odrađuju široko razvijene operacije protiv “agresora”, koji je na parlamentarnoj skupštini NATO pakta u Tirani bio nazvan konkretno – to je Ruska Federacija. Istaknimo još jedan uznemiravajući momenat: oficiri ostatka Armije Srbije masovno prolaze specifičnu obuku u zapadnim centrima. Taht Blekbern, vojni poslanik SAD u Srbiji, ističe da su “SAD izdvojile sedam miliona dolara za proširenje mogućnosti baze Jug u oblasti Bujanovca, gde se ostvaruje obuka za učešće u mirotvoračkim misijama… kao i milion dolara bespovratne pomoći za obrazovno usavršavanje srpskih oficira i podoficira u SAD”. Vojni poslanik Velike Britanije u Srbiji Sejmon Ficgibon razvija temu: Srbi i Britanci mogu zajednički učestvovati u budućim mirotvoračkim misijama, to je “pitanje političke volje”. Politička volja srpske vlasti na kooperativnost sa Zapadom po bilo kom zahtevu koji Zapad istakne – od predaje Kosmeta do integracije međunarodnih terorista u Srbiji, nesumnjivo postoji. Rad na promeni svesti srpskih generala i oficira od strane zapadnog faktora ostvaruje se posebno intenzivno. To da NATO okružuje Rusiju sa svih strana, ostvaruje duboku višestepenu pripremu za vođenje borbenih dejstava protiv Rusije – uopšte nije novost. Posle završetka samita u Varšavi, NATO se koncentriše na ispunjenje sledećih zadataka: dislokacija četiri multinacionalna bataljona u Poljskoj, Litvaniji, Letoniji i Estoniji (pokušaj NATO da razmesti svoje kontigente na stalnoj osnovi, zaobilazeći postojeće ugovorene obaveze sa Rusijom; pod njihovim pokrićem Centra za psihološki rat CIE, planira se razvijanje informativno-psihološkog rata protiv Rusije), stvaranje Snaga za brzo reagovanje (u čiji sastav će između ostalih da ulaze i vojnici iz zemalja koje nisu članice NATO pakta, oni neće biti potčinjeni sopstvenom generalštabu, nego komandovanju NATO pakta), stvaranje sopstvene obaveštajne službe NATO, raspoređivanje PRO u Rumuniji (sistem presretanja), uplata svakoj od zemalja NATO pakta 2% na rat (otprilike 320 milijardi evra godišnje) sa perspektivom uvećanja do 3%. Prema rečima Igora Konašenkova, zvaničnog predstavnika ruskog resora odbrane, “stiče se utisak da je NATO – bezazlena ovca saterana u ćošak, na koju sa svih strana navaljuju “grabljivci” u vidu Rusije i ostalih zemalja koje nisu pod kontrolom SAD”. Buduće “Kosovske OS” treba da uđu u sastav balkanskih jedinica NATO pakta. Prvi korak na tom putu predstavlja uključenje “Kosova” u program NATO “Partnerstvo za mir” i “američki kongres je u maju 2016. godine uputio administraciji SAD zahtev da izradi osnove za uključenje Kosova u program NATO “Partnerstvo za mir”. Sopstvenu podršku transformaciji KBS u armiju pružili su, na žalost, i “Tačijevi” Srbi (poslanici u “Kosovskom parlamentu – A.F.), Što potvrđuje “Ministar bezbednosnih snaga Kosova” Haki Demoli: “Mi smo uspeli da usaglasimo pozicije sa srpskom manjinom za obezbeđenje glasova, da bi KBS postala armija”. Hašim Tači je najavio završnu fazu transformacije KBS u OS, što se može ostvariti na dva načina: promenom Ustava – za to su potrebni i glasovi srpskih poslanika; promenom zakona o KBS – prostom većinom u parlamentu. I tako, na Balkanu je u toku realizacija strategije i upravljanja haosom srednjeg intenziteta: “obojene revolucije” u Makedoniji; Republici Srpskoj; “građanska istupanja u Srbiji na kojima će se moći iskupiti do 30 hiljada ljudi (snage očigledno nedovoljne da bi se ponovio peti oktobar, ali sasvim dovoljne snage da bi se upozorila vlast i odvukla pažnja stanovništva od drugih procesa); ubrzano privođenje niza balkanskih zemalja u NATO pakt sa nepovratnim prilagođavanjem vojnog i političkog sistema pod standarde, upravu i kontrolu NATO pakta. Na taj način se likvidira sama mogućnost dolaska na vlast snaga koje su sposobne da postave pitanje o izlasku zemlje iz NATO programa; stvaranje nove armije diverzantsko-kaznenog karaktera, koja je sposobna da izvršava zadatke “dubokog gušenja” verovatnog suprotstavljanja u slučaju početka ratnog konflikta NATO sa Rusijom (“Armija Republike Kosova”, jedinice Albanaca u Makedoniji, naoružane formacije Albanaca sa juga Srbije, ne zaboravimo na poptuno legitimnu armiju Republike Albanije). Suprotstaviti se sličnim ujedinjenim snagama nije sposobna armija ni jedne zemlje balkanskog regiona. Formiranje “Armije Kosova” protiče po obrascu Nacionalne garde SAD. Tako je 10. jula 2016. godine “Haki Demoli, ministar Kosovskih snaga bezbednosti zajedno sa “komandujućim” Rahmanom Ramom, primio zamenika pomoćnika sekretara odbrane SAD Majkla Karpentera. Prema Karpenteru, podrška SAD “suverenom, demokratskom, multietničkom Kosovu”, kao i ranije, ne podleže sumnji, što smo “mi i pokazali – posredstvom naše podrške ne samo Kosovu, nego i Kosovskim bezbednosnim snagama – preko obuke i naoružanja koje smo mi obezbedili”. Sa kakvim ciljem – ništa ne skrivajući: “verujem da je dobar deo transformacije iz bezbednosnih snaga u oružane snage urađen. Jednom će Oružane snage Kosova čuvati suverenitet Kosova” (ovde se očigledno podrazumeva i teritorijalna celovitost Kosova, uključujući još uvek srpski sever Kosova i Metohije – A.F.). Instrukcije o proceduri transformacije zvuče potpuno nedvosmisleno: mora da dođe do ustavne promene, do promene zakona. Sa vojnog aspekta planira se produbljivanje saradnje SAD i “Kosova” uključujući novi metod pripreme OS Kosova – obuka vojnika KBS kroz američku vojsku u Evropi, a takođe i u nacionalnoj gardi Ajove (“državni” partner “Kosova”). “Republika Kosovo” je u državi Ajovi otvorila inostrani konzulat. “Državno partnerstvo” sa Nacionalnom gardom otvara širok put NATO paktu za razvoj niza sopstvenih programa sa KBS. One su se, sa svoje strane, kao novi tip oružanih snaga samo sa “baznom pripremom NATO” mogle uzdići na nivo “interoperabilnosti” sa NATO (operativne uzajamnosti) i dobiti svoj završni oblik. Pripremu “vojnika KBS” sprovodi grupa instruktora ne samo iz Nacionalne garde Ajove, nego i, na primer, od Centra za obuku za mirotvoračke operacije Republike Turske (PfP-Partnership for Peace Training Center). Početkom juna 2016. godine Hašim Tači se u Briselu sreo sa generalnim sekretarom NATO pakta Jensom Stoltenbergom. Razgovaralo se o početku političkog dijaloga između Kosova i NATO pakta, uzajamnom delovanju KBS i NATO, preformiranju KBS u OS. Tači je izrazio spremnost da učestvuje u mirotvoračkim misijama NATO pakta, posebno tamo gde smo se “mi specijalizovali i imamo iskustvo”. Tači zna šta priča. Jedinice OVK prefarbane u Kosovsku policiju i Kosovske bezbednosne snage, specijalizovale su se na sprovođenju diverzantsko-kažnjeničkih operacija protiv civilnog stanovništva, protiv regularne armije oni su se pokazali kao apsolutno nemoćni. No, za to vreme dok se odvija restauracija OVK u oblik “Armije Kosova”, Vašington i Priština ostvaruju “strategiju Sever” nenasilnim merama. Tako “vlada Kosova”, uprkos protivljenju Srba iz četiri opštine na severu Kosova, namerava uz pomoć Brisela da sprovede popis stanovništva i uvede ih u statistiku “Republike Kosova”. Istovremeno, mogućnost gradnje naselja za Srbe u opštini Zvečan (koji se vraćaju u zavičaj – taj projekat se zove “Sunčana dolina”), kategorički je odbacila Edita Tahiri. Taj, po njenim rečima “politički projekat sa ciljem izmene strukture stanovništva severa”, “ni na koji način ne može dobiti dozvolu”. Isa Mustafa kao “premijer” kosovske vlade, odmah je izjavio da on neće dozvoliti “gradnju u tom kraju”. Američka ambasada za svaki slučaj objašnjava onima koji ne shvataju: svi projekti gradnje na Kosovu moraju proći kroz pravno polje Kosova sa odgovarajućom saglasnošću kosovske vlade. U rezultatu toga, pitanje o izgradnji naseljenog punkta za Srbe koji žele da se vrate na Kosmet, imajući u vidu konsolidovanu poziciju Vašingtona i Prištine, zajedno sa mističnom Asocijacijom srpskih opština, može biti zatvoreno. Viktorija Nuland, koja je posetila Kosovo početkom 2016. godine, održala je pregovore sa predstavnicima Srba u “kosovskoj vladi” – i očigledno je obezbedila bez protivljenja od strane “manjine” slobodu prolaza zakona potrebnih SAD i “Kosovu”. Preodoljevanje eventualnom srpskom protivljenju, obezbeđenje prolaska zakona koji pretvaraju KBS u OS bez ikakvih prepreka – sve to je u fokusu osnovne pažnje Nuland. “Predsednik Kosova” Hašim Tači je posle susreta sa Nulandovom izrazio jedinstveno mišljenje: Kosovo ne može prihvatiti da Beograd ima pravo veta na formiranje kosovske armije. Iz toga sledi da je formiranje “Armije Kosova” u Vašingtonu principijelno rešeno. Sa jasnim zadacima ukazanoj armiji: obezbeđenje teritorijalne celovitosti i suvereniteta NATO-narko-džihad-države. Nešto ranije, verovatno zbog preventivnog zastrašivanja, ponovo se oglasila Albanska nacionalna armija (ANA – krilo koje se odvojilo od Albanske nacionalne armije posle događaja u Makedoniji 2001. godine) koja je u ovom trenutku dislocirana u različitim delovima Kosmeta, Albanije, Makedonije i na jugu Srbije. Ona ima štab, podeljena je na bataljone, ima svoje specijalne jedinice, uživa podršku stanovništva. U aprilu 2016. godine, naoružani bojevici Albanske nacionalne armije registrovani su u južnom delu Kosovske Mitrovice. Pojavilo se saopštenje “glavnokomandujućeg armije” u kome on poziva “na pripremu za dalji rad na zaštiti nacionalnih interesa”, pošto “paralelne strukture muče autohtone Albance” (!). Na taj način sudbina četiri srpske opštine (koje samim svojim prisustvom, bez bilo kakve podrške i zaštite države Srbije, ometaju realizaciju “pune nezavisnosti”) je predodređena: iseljavanje ili potpuna asimilacija. Da istaknemo da su, po već uobičajenoj tradiciji, na tajanstven način pažnji visokih predstavnika SAD promakle takve činjenice, kao, na primer, transformacija nekadašnje prestonice srpske države (Prizrena) u globalni centar čuvanja i prebacivanja teških narkotičkih preparata – heroina i kokaina, pritom latinoameričke proizvodnje – dalje u Tursku i Albaniju. Evropska Unija je 14. juna 2016. godine ponovo u ultimativnom tonu zatražila od srpskih vlasti da primene sve sporazume postignute u okvirima dijaloga Beograd-Priština. Da ne bi bilo nerazumevanja, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju David Mekkalister je dao programsku izjavu, po tačkama pobrojavši zapadne, potpuno “demokratske” zahteve, koji, takođe po već stvorenoj tradiciji, zvuče kao naređenje čije je izvršenje obavezujuće. I po pravilu, takva naređenja srpska vlast izvršava bez protivljenja. I tako, od Srbije se očekuje “očevidno i realno učešće u poboljšavanju odnosa sa Kosovom”; usaglašavanje srpske unutrašnje i spoljne politike sa kursom EU, U tom smislu i kada je reč o Rusiji. Rusija, prema tvrdnjama Mekkalistera “menja evropske granice, pokušavajući da raširi svoj uticaj i kontrolu nad delovima teritorija susednih zemalja. To je jedan od razloga zašto Srbija mora da uloži ozbiljne napore na usaglašavanju svoje spoljne politike i politike bezbednosti, uključujući i politiku u odnosu prema Rusiji, sa politikom Evropske unije”. U zaključku je Mekkalister podržao Srbiju “ na putu produbljenja veoma dobre i plodotvorne saradnje sa NATO paktom”. Tako je zapadni diktat lišio srpsko rukovodstvo poslednjeg – instikta samoodbrane. Odmah za padom četiri srpske opštine na severu Kosmeta ne samo da će se hermetički zatvoriti teritorija sa dinamičkim razvijajućim kriminalom globalnog nivoa, nego je ovde već formirana i armija sa veoma specifičnim profilom delatnosti. To je prava armija, “priobučena” za diverzantsko-terorističke, kao i kažnjeničke operacije. Imitacija burnog političkog života u Srbiji služi za odvlačenje pažnje i prikrivanje ozbiljne vojne i terorističke delatnosti od strane albanskih separatista i njihovih “naručilaca” na Kosovu i Metohiji. To prikrivanje potpune predaje Kosova – sa stvaranjem baze koja će dozvoliti menjanje granice i etničke strukture čitavog regiona. Glavni cilj je – odstranjivanje Rusije. Tamo gde su Albanci, Rusije više nikad neće biti. Radi tog glavnog cilja i sprovode se beskonačne, sitne i krupne, operacije “odvlačenja pažnje”. U tom procesu svakom učesniku je određena svoja sopstvena uloga. Pretnja je stvorena neposredno za Srbiju i posredno za Rusiju. Delimično su uspeli da dezorjentišu srpski narod, zahvaljujući blokadi informacija skrivaju se istinske razmere onoga što se događa na Kosovu. Zapad svoje namere ne skriva: njemu je potrebna specifična albanska armija na Kosovu i Metohiji. Toj armiji, uprkos informativnom aviotažu povodom zvaničnog statusa armije, u suštini i nije potrebno da dobije zvanično priznanje. Dovoljno je to što armija faktički postoji, ona se u potpunosti može iskoristiti već sada. Analogno direktno članstvo balkanskih zemalja u NATO pakt takođe nije principijelno. Promenjen je sam pristup: važno je samo postojanje armije, iako bez zvaničnog statusa. Još je važnije stavljanje na raspolaganje teritorije, vojnih i drugih objekata, infrastrukture, veza, informacija – no, bez direktnog članstva u NATO. Na taj način SAD i alijansa u praksi raspolažu neophodnim mogućnostima i instrumentima. Srbija je u vojnom planu toliko oslabljena, da je prestala biti ozbiljan regionalni faktor kao takav. Mobilizacija svih albanskih jedinica na Kosovu može se sprovesti za dva-tri dana. Pored toga, saveznički sporazum između “Kosova” i Albanije (2013) omogućava da se ujedine armije “dve zemlje”. Takvim ujedinjenim snagama u regionu se ne može suprotstaviti niko. To je realna opasnost na koju Srbija nema odgovor. Procesi koji su inspirisani na Balkanu, vojno-politička aktivnost SAD i vežbe NATO pakta pokazuju: radi se o pripremi žestokog, višefunkcionalnog, višestepenog nastupa na Rusiju sa intenzivnim uključenjem kako “Kosova”, tako i Srbije (učešće Srbije u Programu NATO “Partnerstvo za mir”, potpisani puni sporazum SOFA 2014. godine, prelazak na viši stadijum saradnje sa NATO tokom 2015. godine, učešće u skupštinama i samitima NATO pakta koje nose nedvosmislen antiruski karakter). Izvor: fsksrb.ru
