"Međutim, ne možete ignorisati emocionalno stanje stanovništva. U Skoplju moramo prići rešavanju pitanja imena Makedonije, što ćemo i učiniti. Čak i u Bosni i Hercegovini stvari napreduju. Dinamika je u redu", objasnio je Han.

Na pitanje da li postoji opasnost, zbog aktuelne krize, da Unija izgubi zemlje Balkana zato što niko neće da primi nove članice, Han je istakao da postoji zabrinutost zemalja kandidata, posle referenduma u Velikoj Britaniji.

Podsetio je da je početkom jula održan Samit o Zapadnom Balkanu, gde je baš to bila centralna tema.

"Zemlje Zapadnog Balkana su strateški toliko važne za EU da će na kraju dana morati da postanu članice. Pristupna perspektiva je ponovo podvučena na Samitu", rekao je Han.

On je istakao da će njegova umetnost biti da zadrži draž i zahteve u balansu.

"Tu je potrebno biti konkretan. Otvorili smo prošle nedelje sa Srbijom dva važna poglavlja, što je bio bitan prodor. Sa Albanijom smo u četvrtak pokrenuli do sada najobuhvatniju reformu pravosuđa. U Makedoniji je bilo veoma važnog napretka u primeni sporazuma iz Pržina, koji treba zemlju da izvede iz političke krize. Iza nas imamo dobru nedelju za mene i proširenje", konstatovao je Han.

Upitan da li je u prošlost premalo pažnje pridato, u procesu proširenja, vladavini prava i korupciji, Han je rekao da ne želi da kritikuje svoje prethodnike, kao i da svako dobra ima svoje specijalne probleme.

"Imali smo 2004. izuzetno raspoloženje za širenje EU, jer se u tome video poslednji kamen u razvoju od 1989. Ujedno to je bilo utemeljeno u fazi ekonomskog buma. Kod vladavine prava se izostavilo da se različite kulture država spoje. Mislilo se, najverovatnije, da će se to samo od sebe rešiti. Zbog toga se i metodologija promenila. Mi sada počinjemo pregovore sa poglavljima o vladavini prava i završavamo ih sa istim", naglasio je Han.

Na pitanje koji mu je cilj do kraja mandata Han je odgovorio da postoje opšti i konkretni ciljevi.

"Opšte gledano sam postigao da ekonomski razvoj dobije isti značaj kao vladavina prava. U celoj Evropi danas imamo umor od širenja i to se ne sme ulepšavati, posebno jer postoji opšte mišljenje da svaka nova članica predstavlja novo finansijsko opterećenje za druge", ukazao je Han.

Istakao je da sve zemlje istočnog bloka, iz bivše Jugoslavije nisu bile efikasne, a industrija je često bila zavisna od sirovina i oslanjala se na tešku industriju.

Te zemlje, kako je naglasio, moraju da se postave na šire osnove, i to mora biti forsirano, a uz to je neophodno privući investitore.

"Međutim mala i srednja preduzeća dolaze u jednu zemlju samo ako funkcioniše vladavina prava, ako je moguće osloniti se na lokalne sudove. Taj prelaz moramo organizovati – izgradnju ekonomskog razvoja, što mora ići ruku uz ruku sa razvojem vladavine prava. Snažno povezivanje političkih i ekonomskih osnovnih vrednosti sam preduzeo. Nadam se da je to nepovratni proces", zaključio je Han.

Govoreći o izbegličkoj krizi, Han je istakao da su se neposredno pogođene zemlje, kao što su Srbija i Makedonija, uzorno kooperativno ponele.

"Ne želim da zemlje Balkana, na koje posebno gledam, postanu parking, sa kojeg se izbeglice ne mogu kretati ni napred ni nazad", poručio je Han. Izvor: Tanjug