Blic je predstavio deset stavki koje će u Ustavu sigurno biti promenjene ili se o njihovoj promeni ozbiljno razmišlja:

1. Biranje članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - umesto imenovanja u Skupštini da postanu samoregulatorno telo 2. Brisanje preambule o Kosovu - kako bi Briselski sporazum bio primenjiv u praksi 

3. Smanjenje broja poslanika - SNS, SPS i njihovi koalicioni partneri zalažu se za smanjenje poslanika sa 250 na 150 

4. Promena načina biranja predsednika države - Tomislav Nikolić založio se za izbor predsednika u parlamentu, podržavaju ga i neke opozicione stranke

5. Slobodno prepuštanje mandata poslanika stranci - jasno u Ustavu istaknuti da mandatom slobodno raspolaže poslanik 

6. Uvođenje poverenika za informacije od javnog značaja i ravnopravnost u Ustav - dati im mogućnost da predlažu zakone

7. Uvođenje integrativne klauzule - primat evropskog zakonodavstva nad domaćim

8. Omogućavanje strancima sa prebivalištem u Srbiji da glasaju za lokalne organe vlasti 

9. Omogućavanje građanima Srbije da glasaju za evropski parlament 

10. Pojednostavljenje procedura za izmenu Ustava - Srbija će do ulaska u EU najmanje dva puta morati da menja najviši pravni akt, a za to joj je neophodna dvotrećinska većina u Skupštini i više od 50 odsto izašlih birača na referendumu

Za većinu ovih stavki, neophodno je raspisivanje referenduma. Ustav predviđa da premabula o Kosovu može da se menja isključivo uz saglasnost građana.

Briselski sporazum neustavan

- Da bi sporazum Beograda i Prištine bio primenjiv, u Ustavu ne treba da piše da je KiM deo Srbije. Iako se Ustavni sud nije izjasnio o Briselskom sporazumu, jasno je da je on neustavan. To se očigledno mora rešiti do kraja 2017. i to je jedan od poslova koji otežavaju poziciju manadatara - kaže za Blic Vladimir Petrov, profesor Ustavnog prava. Pred ulazak u EU, a vrlo verovatno istovremeno sa održavanjem referenduma o članstvu u Uniji, građani Srbije će odlučivati i o primatu evropskih zakona nad domaćim.

Obavezne izmene

- Na kraju procesa pridruživanja u Ustav će biti uvedena integrativna klauzula, koja predviđa da zakoni koji su usvojeni u Briselu, automatski važe i u Srbiji. Takođe, u najvišem pravnom aktu trebalo bi bude navedeno glasanje građana Srbije za Evropski parlament, ali i glasanje stranaca sa prebivalištem u Srbiji za lokalne organe vlasti - navodi dr Vladimir Međak, pravni savetnik u pregovaračkom timu Vlade za pristupanje EU. Najveće stranke u Srbiji više puta su se založile za smanjenje broja poslanika u Skupštini Srbije, sa 250 na 150, dok je Tomislav Nikolić predložio da se predsednik države bira u parlamentu.

Izvor: Blic