Piše: Aleksandar Dugin

Toliko smo toga rekli o Donaldu Trampu da su demokrate i neokonzervativni demoni iz Nacionalnog interesa (časopis The National Interest) čak pokušali da iskoriste moje pozitivne komentare i simpatije Moskve prema ovom kandidatu kako bi ga diskreditovali. Ali jednostavno nisu u stanju da izbace Trampa, jer očigledno vodi u ovoj trci.

O, kakvi li su to ostaci demokratije u SAD? Ali sada ne bih toliko o Trampu – o njemu malo kasnije – sada bih o SAD.

Šta danas rade SAD i koje je njihove mesto u savremenom svetu? Ovo nije samo retoričko pitanje. Vidimo i još uvek osećamo Amerikance i njihovu globalnu mrežu, a i dalje se mešaju u unutrašnje poslove svojih saveznika, neutralnih zemalja, pa čak i u poslove svojih neprijatelja.

Pre nekoliko dana bukvalno su pokušali da izvedu vojni puč u Turskoj i izazovu nemire u Jermeniji i Kazahstanu. Ali postaje jasno da su sve slabiji i slabiji. Vašington je probao da spreči Bregzit, ali bez uspeha. Gulenistička pobuna u Turskoj se takođe završila neuspehom. Dakle, da li bismo mogli nedvosmisleno reći da je sa unipolarnim svetom gotovo i da sada živimo u novom postameričkom svetu?

Mislim da bi takav optimizam bio preuranjen. Još uvek ne možemo otpisati Vašington. Kraj američkog sveta je proces koji će trajati. I verovatno će se razvući. Teško je reći koliko, ali je proces raspadanja unipolarnog sveta opasan period. Ovo što se sada dešava sa SAD, nazvao bih “ranjeni zmaj”. I ta metafora opisuje mnogo, gotovo sve.

Posle ukidanja SSSR i istočnog bloka, pojavio se model unipolarnog sveta, u kome je američki zmaj dostigao vrhunac svoje moći. Mreže američkih agenata koji utiču na događaje, najčešće u obliku liberalne ideologije, ali i koristeći mimikriju i lokalne političke i ideološke trendove, prožimaju gotovo sve države. Zmaj se ušunjao u političke elite, velike biznise, obrazovanje, medije i neke bezbednosne krugove u evropskim i azijskim državama.

U Rusiji su proameričke snage gotovo otvoreno dominirale 90-tih i tek posle 2000. godine je Putin počeo da ih gura u stranu malo po malo. Ove mreže su se raširile po islamskim državama, gde su njihova vojna krila postajala radiklano islamistička i prave sluge američkog zmaja.

Ali je zmaj dobio udarac, seriju udaraca, po svemu sudeći, fatalne udarce, i to na vrhuncu svoje moći. Sve zemlje koje se pre 90-tih nisu klanjale američkoj hegemoniji i koje nisu potpuno prihvatile unipolarni model kao nezamenjiv polako su počele da stvaraju neformalni klub za otpor zmaju. Kina je veoma oprezno igrala na ovoj liniji, pokušavajući da jaše tigra i da sprovede modernizaciju i liberalizaciju, ali da istovremeno sačuva ili čak da ojača nacionalni suverenitet.

Početkom 2000-tih Rusija je počela da sledi ovaj put. Iran je zauzeo sličnu poziciju. Kontemplativna Indija pokušala je da izbegne neposredan američki diktat. Opozicija je počela da se stvara među sledbenicima zmaja u EU, u Turskoj, čak i među proameričkim salafističkim ekstremistima. Najvažniji zadatak koji su dobili Amerikanci – istorijsku šansu da upravljaju svetom – oni jednostavno nisu bili u stanju da obave. Možda nemaju dovoljno istorijskog imperijalnog iskustva, pameti ili resursa. Hegemonija se pregrejala. I tada je zmaj ranjen.

Danas je pred nama globalno ranjeno čudovište. SAD su još uvek jake i njihova mreža još uvek radi. Liberali, islamski ekstremisti, atlantisti, skriveni agenti uticaja – svi oni su još uvek jaki u mnogim društvima. Ali vrhunac američke dominacije je za nama.

Činjenica da je zmaj ranjen postala je jasna još 2000-tih, kada su SAD prestale da se bave uvođenjem reda, već im je kontrolisani krvavi haos postao jedini cilj. Obojene revolucije, pučevi, prevrati, zapadne trupe u invaziji Bliskog istoka i postsovjetskog prostora su dokazi toga.

Suština svega ovoga je da je zmaj ranjen. I dalje je jak, a pojavni oblik njegove moći pokazuje da i dalje ima cilj. Ali u stvarnosti, on je pobesneo od bola koji mu zadaje propast njegove moći. Stoga SAD počinju da se ponašaju tako neprimereno u mnogim slučajevima.

Napadaju sopstvene sluge, uništavaju ono što se može sačuvati, a bolno i nesrazmerno reaguju na sitne napade. To je krajnje opasno. Ranjeni zmaj ima nuklearno oružje i sva njegova velika moć može jednim malim bljuvanjem vatre poslati čitavo čovečanstvo u provaliju.

Izvor: Kateohon