Pomenuti sastanak Erdogan - Putin, nezvanično najavljen za prvu nedelju avgusta, pokazatelj je naglog otopljavanja odnosa dvojice predsednika nakon vojnog puča, iako su ne tako davno jedan drugog gledali preko nišana. To će otvoriti mogućnost njihove geopolitičke saradnje koja će se, svakako, ticati i Balkana.

- Turska geopolitika smatra Balkan prirodnom zonom uticaja. Ovde živi osam miliona muslimana koji Tursku doživljavaju maticom. Može se očekivati da Erdogan i Putin u avgustu krenu da dele zone uticaja, pa bi Rusija zapravo mogla da da zeleno svetlo Turskoj da krene intenzivnije na Balkan - smatra analitičar i profesor BU Zoran Dragišić.

U pogledu bezbednosne situacije, tvrdi Dragišić, Turska ima mogućnosti da destabilizuje Balkan ako bi to želela - ali zasad nema nagoveštaja da će krenuti u tom pravcu.

- Neće biti Osmanlija s isukanim sabljama koji jurišaju na Srbiju. Ali, definitivno, puč u Turskoj nam ne ide u prilog.

Izetbegović je Erdoganov trojanski konj

Možda su sablje i dalje u kanijama, ali Turci jesu "instalirali na Balkanu svog trojanskog konja“, smatra stručnjak za bezbednost DŽevad Galijašević. - Bakir Izetbegović je bukvalno Erdoganov trojanski konj preko kog se može po potrebi nastaviti zaoštravanje odnosa Bošnjaka i Srba, što je osnovni faktor destabilizacije Balkana. Ipak, turski predsednik će imati dosta posla na stabilizaciji u Turskoj: on se tamo ne bori samo protiv Gulena, nego pre svega protiv američke infrastrukture u vojsci, policiji, sudu. Takva borba mora trajati godinama - smatra Galijašević. On, međutim, upozorava da postoji ozbiljna mogućnost da regionalna sila poput Turske svoj unutrašnji problem pokuša da reši izvozom destabilizacije, u ovom slučaju na Balkan. - Erdogan bi to mogao da uradi kako bi skrenuo pažnju Zapada sa svojih problema i podsetio ih na značaj Turske u našem regionu. Ipak, Srbija je pokazala da bezbednosno kontroliše Sandžak, koji je glavno uporište turskog uticaja u Srbiji, i da ju je tim putem teško destabilizovati - tvrdi Galijašević. Srbija, dakle, odlično balansira između potrebe da ima ekonomski moćnog partnera u Turskoj, ali je Erdogan, objašnjava Galijašević, završio s investicijama na Balkanu, za koje ubuduće neće imati podršku Sjedinjenih Država. - Rekao bih da je turska ekonomska ekspanzija u Srbiji nasleđena iz vremena Borisa Tadića, a Vučić je tu upotrebio oprezniji pristup. Tadić nije brinuo o tome kako bi upliv Turske mogao destabilizovati Srbiju - kaže ovaj analitičar.

Tadić nesmotreno sarađivao sa Turcima

Sa Galijaševićem se slaže i ekonomista Mahmut Bušatlija. - Tadić je napravio grešku kada je kao predsednik države sa Bosancima i Turcima uspostavio trilateralu, iako je upozoravan na to. Dopustio je Turcima da uređuju odnose s muslimanima u Sandžaku, a to je neprihvatljiva politika. Nadalje, naša ekonomska politika prema Turskoj mora biti čistija i ekonomski opravdana - ističe Bušatlija. Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da od obnavljanja odnosa Turske i Rusije Srbija može samo da izgubi. - Ono što zasad vidimo je želja Turske da ulaže u poslove koji iziskuju jeftinu radnu snagu, a ne u obrazovane ljude. Od obnavljanja odnosa Turske i Rusije, Srbija može samo da izgubi. Ranije je postojala šansa da mi preuzmemo izradu pojedinih delova za auto-industriju za Ruse, što su ranije radili Turci, što će propasti ako se izmire. Drugi aspekt je hrana: čim sa Turcima poprave odnose, Rusi će početi da uvoze hranu iz te zemlje, na čemu mi ponovo gubimo - tvrdi ekonomista Bušatlija. Izvor: Blic