Čak četiri napada u kojima je bilo mrtvih i ranjenih potresla su nedavno Nemačku. Poslednji u nizu izveo je Sirijac kojem su nemačke vlasti odbile da izdaju azil. On je preksinoć aktivirao bombu na muzičkom festivalu u Bavarskoj, pri čemu je stradao, a u eksploziji je ranjeno dvanaestoro ljudi.
Dok policija i bezbednosne službe utvrđuju da li su ovi napadi povezani sa Islamskom državom, jasno je da nema bezbednog mesta na planeti. Teroristi deluju na javnim mestima, gde se okuplja mnogo ljudi, čak i deca, a samo u julu bili smo svedoci stravičnih napada, pre svega u Francuskoj, ali i u drugim zemljama.
Šta je dovelo do porasta broja terorističkih napada u zemljama zapadne Evrope? Da li ovakvi incidenti prete Srbiji?
„U ovom trenutku našoj zemlji ne preti opasnost od terorizma, ali ni od migranata. To ne isključuje pojedinačne incidente, pre svega sa migrantima, koje su naprosto statistički neminovna pojava”, kaže za „Politiku” Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih nauka i stručnjak za terorizam.
Prema njegovim rečima, broj incidenata koji se mogu dovesti u vezu sa muslimanima migrantima u Nemačkoj bio je doskora veoma mali. Razlog za to on vidi u tome što su muslimani migranti u Nemačkoj došli iz Turske, koja je, prema njegovim rečima, mnogo manje radikalizovana i verski orijentisana sredina od mnogih zemalja na Bliskom istoku.
„Međutim, prilivom migranata pre svega iz Sirije, Iraka i Avganistana, situacija u Nemačkoj se menja i raste stepen opasnosti”, smatra Simeunović.
Individualni činovi nasilja, čak i kada su politički motivisani, ne moraju uvek nužno biti i terorizam, dodaje ovaj profesor.
„Teroristi ne deluju samo u sastavu organizacija ili samo po njihovom naređenju. Veoma je česta mogućnost brze i iznenadne političke i verske radikalizacije ukoliko je ukrštena sa nekim životnim okolnostima počinioca nasilnog akta. Ne može se, u ime apsolutne bezbednosti, kontrolisati svaki migrant ili stanovnik muslimanske veroispovesti. Potrebno je doneti generalna rešenja koja smanjuju stepen frustracije kod migranata, kao što su brzina i verovatnoća dobijanja statusa azilanta, prihvaćenost okoline i slično”, navodi Simeunović.
Prema njegovom mišljenju, u te svrhe trebalo bi izgraditi ne samo nove zakonske i bezbednosne instrumente već i potpuno novi model integracije koji će mnogo više voditi računa o željama i mogućnostima migranata da se integrišu. „Dosadašnji model integracije već skoro dva veka u Evropi doživljava potpuni fijasko. Kao što je primetno, u Velikoj Britaniji i Francuskoj već šest generacija migranata relativno je slabo integrisano u evropske kulturne i društvene tokove, a o religijskim integracijama da i ne govorimo”, zaključuje Dragan Simeunović.
Nemačka, kao najjača ili centralna država u EU, koja ima izuzetno efikasan bezbednosni i obaveštajni sistem do sada je uspešno odolevala organizovanim džihadistima, smatra Milan Mijalkovski, stručnjak za antiterorizam i profesor Fakulteta bezbednosti u penziji.
„Međutim, takozvana Islamska država, odavno je donela odluku i to javno saopštila da treba napadati civile na zapadu na svakom mestu u svako doba dana, koristeći sva raspoloživa sredstva”, navodi Mijalkovski.
Ovaj stručnjak za antiterorizma smatra da, za razliku od bezbednosnih službi, političke strukture zapadnih zemalja još ne shvataju sa kim imaju posla i sa kime su u ratu.
„DŽihadisti proizvode mlade teroriste koji pod ideologijom donose odluku za napad, a zna se koji je krajnji cilj. I ako ima takav cilj, odabraće bilo koje oružje da ga izvrši (kamion, mačetu, sekiru, vatreno oružje). Službama je mnogo lakše da štite državu od terorista u organizovanim grupama nego od takvih pojedinaca. Verovatno će u dogledno vreme službe naći neki optimalan sistem odbrane i od njih.
Prema procenama Mijalkovskog, Srbija nije u središtu prioriteta terorista.
„Mi njima nismo toliko važni, nemaju razloga da nas napadaju sada. To za njih samo može biti kontraproduktivno, jer bi na taj način zakomplikovali situaciju na balkanskoj ruti migranata”, kaže Milan Mijalkovski.
Izvor: Politika
