Pravda

Piše: Aleksandar Pavić Na osnovu čega? Po njenim tadašnjim rečima, Amerikanci su drastično podelili Tursku iznutra, tako da Erdogan više ne uživa podršku kakvu je uživao pre dve-tri godine. Predvidela je da će Erdogana zameniti „nekim mnogo gorim“. Posebno je bio zanimljiv njen uvid da su neki moćni kemalisti iz glavne opozicione Republikanske narodne partije – partije koju je osnovao sam Ataturk i koja je utemeljila novu tursku republiku na osnovama sekularizma i „evropeizacije“ – napravili do skoro nezamisliv savez sa pokretom „mule“, „fundamentaliste“ i „teroriste“ Fetulaha Gulena. To bi, po njenim rečima, bila još jedna „Gladio“ operacija, posredstvom koje bi „vladari vratili tursku vlast pod svoju kontrolu“.

Po Edmondsovoj, rušenje Erdogana počelo je još 2012-13. protestima na trgu Taksim u Carigradu, iza kojih je takođe formalno stajao Gulen. Međutim, ona tvrdi da je on samo „senilni starac“ i obična figura koja živi u „zamku“ u Pensilvaniji pod zaštitom ogromnog obezbeđenja i borbenih helikoptera „Apač“. Po njoj, Gulenovo carstvo na globalnom nivou vredi između 22-28 milijardi dolara (Vilijam Engdal citira procenu američkih vladinih izvora od 25-50 milijardi dolara), i vlasnik je najvećeg lanca privatnih škola u SAD, kao i osnivač, „zajedno sa svojim CIA kontrolorima“, više stotina džamija, škola i medresa širom sveta, najpre u Centralnoj Aziji i na Kavkazu, s ciljem širenja američki-kontrolisane islamizacije i globalne destabilizacije, pogotovo na post-sovjetskom prostoru Centralne Azije, sve do Kine.

(U tom smislu je indikativan jedan Gulenov citat iz 1997: „Turska… danas obuhvata 60 miliona ljudi. Zajedno sa Turcima Centralne Azije, to je 120-130 miliona. Ako uspe da sruši Kineski zid i ujedini se sa tamošnjim Turcima, to će biti 300 miliona.“)

Sibel Edmonds takođe ističe da je deo turske vojske tokom poslednjih 25 godina „infiltriran“ od strane „CIA-Gulenove“ mreže, zajedno sa značajnim delom turskih policijskih snaga, sudova i medija. Stoga bi bilo naivno čitati zapadne zamerke na sadašnju – ali i neke pređašnje – Erdoganove napore da očisti državne institucije od pripadnika i/ili proizvoda ove mreže u „pro-demokratskom“, pa i „pro-sekularističkom“ ključu (jer bi onda kritike na račun nekih drugih zapadnih miljenika, poput Saudijske Arabije, morale da budu svakodnevne, i to više puta na dan), u svetlu činjenice da je CIA-kontrolisana figura Fetulah Gulen još opasniji islamista i pristalica uvođenja šerijatskog sistema. (Kako ističe Engdal, kada je Gulen pobegao u SAD 1999. godine, tursko tužičaštvo je tražilo desetogodišnju zatvorsku kaznu protiv njega, optuživši ga da je „osnovao organizaciju čiji je cilj uništenje sekularnog državnog aparata i osnivanje teokratske države“.)

Treba dodati i to i da Edmondsova – ali ne samo ona – ukazuje na finansijske veze između Hilari Klinton i pokreta Fetulaha Gulena i njegovih pristalica, što već samo po sebi govori koliko je Gulen povezan sa agresivnim globalističkim projektom vašingtonskih neokon-neoliberalnih jastrebova.

Osim što je bila možda prva koja je javno predvidela pokušaj prevrata u Turskoj, zašto je bitno šta Sibel Edmonds ima da kaže o Turskoj, Erdoganu i Gulenu uopšte?

Sibel Edmonds je, spletom okolnosti, upoznata sa nekim od najčuvanijih mračnih tajni vezanih za saradnju američkih službi, diplomata, državnih činovnika i političara i svetskih terorista i kriminalaca u pranju novca, narko trgovini, prodavanju nuklearnih tajni i sličnim radostima, zbog čega je američka vlada još od 2002. godine, sistematski ućutkuje. Naime, kao osoba rođena u Turskoj – tursko-azerbajdžansko-iranskog porekla – Edmondsova se zaposlila u američkom Federalnom birou za istrage (FBI) u septembru 2001. posle napada na Svetski trgovinski centar kao specijalista za turski jezik (uz Farsi-persijski i azerbejdžanski turski).

Bila je angažovana na prevođenju tajno snimljenih razgovora turskih diplomata i njihovih političkih meta u SAD, što joj je omogućilo da pronikne u dubinu tursko-američkih odnosa na nivou „duboke države“, odnosno paralelnih struktura koje deluju mimo, a često i bez znanja zvaničnih institucija, i shvati ključnu ulogu Turske u američkim geopolitičkim akcijama i tajnim operacijama, uključujući i sada već poznatu operaciju „Gladio“, posredstvom koje su SAD organizovale paravojne ekstremističko-terorističke i obaveštajne grupe širom zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata, sa tobožnjim ciljem organizovanja gerilskog otpora u slučaju sovjetske invazije, a u praksi radi kontrole tih zemalja i izvođenja terorističkih akata pod tzv. lažnom zastavom, radi diskreditacije pro-sovjetskih, odnosno levih, anti-establišment i socijalno orijentisanih opcija, kao i, po potrebi, destabilizacije nekooperativnih vlada.

Po saznanjima Edmondsove, zasnovanim na podacima koji su proistekli iz prisluškivanih razgovora koje je ona prevodila, Turska je bila ne samo epicentar operacije „Gladio“ tokom Hladnog rata, već i centar njene reinkarnacije, „Gladio B“, kada su, sredinom 1990-ih godina, instrumentalizovane „desničarsko-fašističke“ i ekstremno nacionalističke organizacije i grupe zamenjene islamističkim, poput Al Kaide i Gulenove globalne mreže. Ciljno polje operacije „Gladio B“ su Centralna Azija, Kavkaz i – Balkan (što se, da ponovimo, „slučajno“ podudara sa Gulenovim vizijama). Zanimljivo je da Edmondsova naglašava da je „sve i počelo sa Balkanom“ (a gde bi drugo), kada je Ajman Zavahiri – po Edmondsovoj, istinski čovek „broj jedan“ Al Kaide – posle više sastanaka koje su organizovale američke diplomate zajedno sa turskim i saudijskim, prvenstveno u Bakuu, upućen u Albaniju a zatim i na Kosovo i Metohiju, radi priključivanja NATO snagama i destabilizacije i agresije protiv SRJ.

Kada je Edmondsova pokušala da podeli svoja saznanja sa američkom javnošću – uključujući i saznanja da su američki zvaničnici bili više puta upozoravani o pripremama za teroristički napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001 – nju su američke vlasti raznim sredstvima privremeno uspele da ućutkaju. Međutim, ona se nije dala i njena priča je, posredstvom alternativnih medija, ipak na kraju uspela da izađe u bar deo američke i šire javnosti. I više od toga – Sibel Edmonds se posvetila upozoravanju američke javnosti na opasnosti kriminalno-terorističke infiltracije u pore američkih institucija i odlučivanja, kao i analiziranju aktuelnih događaja u ključu svojih saznanja.

To što je predvidela dolazeći prevrat u Turskoj daje dodatnu težinu njenim ranijim tvrdnjama i validnost njenim sintezama i analizama, kao i optužbama na račun mračnih radnji „duboke države“ SAD i njenih satelita.

I, da potpuno zaokružimo priču i povežemo predviđeno i utvrđeno: Edmondsova je, prateći tok dešavanja u noći pokušanog puča u Turskoj, naletela i na konkretan dokaz američke umešanosti – psiop operaciju sprovedenu preko američke nacionalne TV mreže NBC, preko koje je u etar lansirana lažna informacija, uz pozivanje na „visoki američki vojni izvor“, da je Erdogan, pošto njegovom avionu navodno nije dozvoljeno da sleti na carigradski aerodrom, zatražio azil u Nemačkoj. Jasno je da je ta „vest“ trebalo da izazove rasulo i defetizam među Erdgoganovim pristalicama a da pučistima da krila i dodatni, možda i odlučujući impuls. Kao što je i jasno da bi samo neka (anglo)američka tajna služba bila u stanju da iskoristi jednu takvu medijsku korporaciju u te svrhe.

Turska ambasada u Vašingtonu je iskoristila ovu informaciju – Edmondsova ih je pismeno o tome obavestila – i 25. jula zatražila javni demanti i izvinjenje od mreže NBC.

Treba li još dokaza o tome ko su bili ključni pokretači pokušaja nasilnog zbacivanja vlasti u Turskoj u noći 15-16. jula 2016? Izvor: Fond strateške kulture