Navodi se da se "Beogradu udvara Zapad koji je od pada Slobodana Miloševića 2000. nastojao da Srbiju privuče sebi". Podseća se da je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a ovaj blok je njen glavni trgovinski partner i donator.
- Beograd se, takođe, tiho kreće ka NATO, uprkos rezervisanosti većine Srba, ali je oprezan u tome da ne naruši svoje glasno proglašeno prijateljstvo sa Rusijom, koja želi da pojača svoj uticaj u regionu i koja je neprijateljski raspoložena prema tom vojnom savezu - ocenjuje Rojters.
Balkanski dopisnik ruskog lista "Komersant" Genadij Sisojev, kojeg "Rojters" predstavlja kao stručnjaka za politiku Moskve u regionu, u izjavi za ovu agenciju navodi da "Srbija ne može u potpunosti da se okrene NATO, ona će zadržati maksimalni nivo saradnje s njim, bez menjanja svog statusa (u pogledu članstva)". - Srbija ne može da se okrene Rusiji zato što... nijedno srpsko državno vođstvo ne bi rizikovalo da izgubi zapadne investicije i pomoć - dodaje Sisojev. Rojters citira i izjavu zamenika šefa Misije ambasade SAD u Beogradu Gordona Duguida od prošle nedelje, da je "Srbija pokazala veliki entuzijazam za partnerstvo sa NATO i odnosi NATO i Srbije će se razvijati, a koristi za Srbiju će se uvećati". - Srbija je ipak veoma emotivna kada je u pitanju Rusija koja nije članica NATO, njena saveznica, koja je, na primer, na zahtev Beograda sprečila da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija. Srbija, takođe, deli slovensku i pravoslavnu tradiciju sa Rusijom i zavisna je od njene energije. Najveća srpska naftna kompanija "Naftna Industrija Srbije" u većinskom je vlasništvu ruskog "Gasproma" i njen uvoz gasa dolazi iz Rusije - ocenjuje Rojters. Navodi se da je "u znak dobrih odnosa Beograd 2012. dozvolio Moskvi uspostavljanje baze za brzi odgovor u vanrednim situacijama, poput šumskih požara i poplava u južnom srpskom gradu Nišu. Dodaje se da je "srpska vojska donekle zasnovana na ruskoj tehnologiji, što je zaostavština veza koje je bivša Jugoslavija imala sa Sovjetskim savezom". "Rojters" tvrdi da "srpski političari ne žele da otvoreno priznaju puni obim partnerstva sa NATO zato što ne žele da se udalje od onih unutar zemlje koji su okrenuti ka Rusiji ili preziru Alijansu". - Oni se plaše da će svako pominjanje (NATO) uticati na njihove rejtinge, pošto je Alijansa veoma nepopularna - kazao je za Rojters bivši diplomata i član beogradskog Centra za spoljnu politiku Milan Karagaća. Agencija navodi da je srpski premijer Aleksandar Vučić 28. juna kazao da Srbija želi da kupi četiri ruska borbena aviona MIG-29 za 260 miliona evra i da su istog dana u Srbiju stigla dva ruska helikoptera Mi17, koja su kupljena za 25 miliona evra. - Vojno-politička saradnja (Srbije i Rusije) nije se značajno proširila...bilo je tu puno priče - ocenio je Sisojev. "Rojters" navodi da je, sa druge strane, srpska vojska učestvovala u 197 zajedničkih aktivnosti sa NATO i još 370 bilateralnih aktivnosti sa zemljama koje su članice Alijanse, a da je samo 36 aktivnosti organizovano sa Rusijom. Takođe se navodi da su od 21 vojne vežbe u kojima je učestvovala srpska vojska, samo dve bile sa Rusjom. - Cilj Srbije je pridruživanje Evropskoj uniji i taj proces će uključiti agendu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Većina NATO politika se uklapa u tu agendu. Rusija ostaje partner, mi nećemo pristupiti NATO, ali je naš put upravljen ka Zapadu - rekao je "Rojtersu" zvaničnik srpskog Ministarstva odbrane, koji je insistirao na anonimnosti. Izvor: Tanjug
