Pravda

Piše: Željko Pantelić U današnjoj BiH ne samo da procentualno živi manje Bosanaca i Hercegovaca nego što je živelo Jugoslovena u pokojnoj SFRJ, već je i u samoj BiH bilo tri puta više Jugoslovena po popisu iz 1991. godine nego što je registrovano Bosanaca i Hercegovaca na popisu od pre dve godine. Nije vest da su Bošnjaci postali većina, već da u zemlji koja se zove Bosna i Hercegovina gotovo niko ne želi da se izjasni, iako se mnogi kunu da je vole više od svega, kao Bosanac ili Hercegovac ili kako je to popularno u sarajevskim krugovima Bosanac i Hercegovac. Kada se saberu građani BiH koji su se izrazili kao Bošnjaci, Srbi i Hrvati dolazimo do gotovo 97 odsto stanovništva bivše centralne jugoslovenske republike. Takođe je frapantan podatak da se gotovo isti broj građana BiH verski opredelio za muslimansku, pravoslavnu ili katoličku veru, dok je gotovo identičan proporcionalni odnos, kao u prethodna dva rezultata popisa, onih koji govore bosanski, srpski ili hrvatski jezik. BiH je jedina država na Zapadu u kojoj ateisti, ili verski neopredeljeni, gotovo da ne postoje, barem na papiru, statistički, naravno. Manje od tri odsto stanovnistva ne pripada nijednoj od velikih monoteističkih religija, podatak na kojem bi pozavidele i države u islamskom svetu i u Južnoj Americi, gde je katoličanstvo i dalje duboko ukorenjeno u svakodnevnom životu. Čak bi i u teokratskim državama pronašli malo više "nevernika" nego u BiH. Šta nam govore ta tri podatka? Ako bismo bili cinični, zaključili bi da je neverovatna koincidencija da svi koji se izjašnjavaju kao Bosanci i Hercegovci rade u medijima, ili govore za njih. To se posebno odnosi na sarajevske medije. Ako čitate novine u BH Federaciji ili gledate njihove televizije gotovo svi se busaju u bosanska i hercegovačka prsa i kritikuju Srbe i Hrvate iz BiH za deficit iskazivanja bosanskog i hercegovačkog identiteta. Dakle, ili su svi Bosanci i Hercegovci medijske ličnosti u Sarajevu, ili su licemerni. Javno smo Bosanci i Hercegovci, a kada dođu popisničari, onda naprasno postajemo Bošnjaci, kada govorimo za televiziju i novine smo građani, a kada treba da to navedemo u popisu, setimo se da smo muslimani. Sledeći igru velikih brojeva i statističkih grešaka biće da je ovo drugo po sredi i da je za polovinu građana BiH "važnije biti Bošnjak" i musliman, nego Bosanac i Hercegovac i građanin. Da se razumemo, apsolutno je legitimno da se Bošnjaci izjašnjavaju kao Bošnjaci, a ne Bosanci i Hercegovci i da se opredeljuju verski kao muslimani. Uostalom to rade i Srbi i Hrvati u BiH. Međutim, potpuno je deplasirano da se pripadnici većinskog naroda u BiH, a posebno njihovi mediji i društvena elita, koji se ne izjašnjavaju, tamo gde to ima važnost, na popisu, kao Bosanci i Hercegovci ili građani verski neopredeljeni, vređaju što je Srbima i Hrvatima, potpuno sporedna i nevažna odrednica Bosanac i Hercegovac. Oni, Srbi i Hrvati u BiH su barem, u velikoj većini, iskreni i javno, kada govore ili pišu za medije i kada dođu popisničari. Sarajevska elita i mediji su izgubili bitku na više frontova, generalnu u celoj BiH, i među sva tri naroda a posebno u njihovom bošnjačkom korpusu. Upinjali su se u ove dve decenije, od završetka etničkog rata, da pokažu da su Bošnjaci drugačiji, da su oni, pre svega Bosanci i Hercegovci, građani, kao i značajan broj Srba i Hrvata, i da na taj način dokažu da tokom devedesetih prošlog veka nije bio etnički sukob u BiH već agresija na građane BiH. Popis ih je demantovao na brutalan način jer je platealno posvedočio da u BiH nema ni Bosanaca ni Hercegovaca, a ni građana. Rezultat njihovog delovanja i propagande je poražavajući, jer broj ljudi koji se nisu verski i nacionalno (Bošnjak, Srbin ili Hrvat) opredelili je u okviru statističke greške. To praktično znači da su Bošnjaci postali većina u BiH, ali su sa dostizanjem tog cilja ugasili ideju da bi odrednica Bosanac i Hercegovac mogla jednog dana da bude važnija od uskonacionalnog ili verskog predznaka. Možda će na sledećem popisu stanovništva BiH, po političkoj naredbi, Bošnjaci postati Bosanci na popisu, imajući u vidu brojeve koji su na njihovoj strani. Međutim to tada neće više biti važno. Prilika da se zaista formira građansko društvo u Bosni i Hercegovini je propušteno na ovom popisu. Prvi korak je morao da napravi većinski narod jer takve promene moraju, po zakonu logike, da poteknu od većine i pruže garancije manjini da neće biti prevedena žedna preko vode, odnosno da i za Srbe i Hrvate u BiH kao drugo i prihvatljivo ime može da bude Bosanac i Hercegovac. Drugim rečima, od ovog popisa svi Srbi u Republici Srpskoj ili Hrvati u zapadnoj Hercegovini i centralnoj Bosni znaju da je za pripadnike većinskog naroda Bosanac i Hercegovac samo moneta za potkusurivanje i paravan za ostvarivanje drugih ciljeva koji nemaju mnogo zajedničkog sa građanskom Bosnom i Hercegovinom. Jednostavno, ako je među Bošnjacima zanemarljivo mali broj onih koji se izjašnjavaju kao Bosanci i Hercegovci ili kao verski neopredeljeni, kako se može očekivati od Srba i Hrvata u BiH da se odreknu svog uskonacionalnog identiteta u korist bosanskohercegovačkog? Takođe, trebalo bi i mi koji živimo u komšijskim zemljama Bosne i Hercegovine da počnemo da poštujemo osećanja ljudi koji žive između Drine i Une, i od Save do Dinare i zaleđa Jadranskog mora. To jest, ako Bošnjaci žele da zovu jezik kojim govore bosanski, zašto ne bi to ispoštovali, baš kao što bi trebalo i da ispoštujemo želju većine Srba u BiH da ih ne zovu Bosancima ili bosanskim Srbima, već samo Srbima ili Srbima iz Republike Srpske. Izvor: Nedeljnik