Moskva krize unutar EU koristi kao motiv kampanje da je unija „samo mit iz devedesetih godina”, „neatraktivan projekat” koji gubi privlačnost ne samo kao područje blagostanja već i u bezbednosnom smislu. Sve otvorenije se nudi istočna alternativa. Reformski deficiti i ekonomski problemi EU dali su vetar u jedra ovoj „kampanji odvraćanja” od evropskih integracija. Ruska propaganda plasira tezu da vlasti država kandidata rade protiv volje svojih građana i da se ne obaziru na to što oni žele – da idu ka Istoku a ne ka Zapadu.
Kremlj zvanično ponavlja da nema ništa protiv da zemlje regiona koje su van EU nastave sa procesima evrointegracija, ali šta zaista stoji iza takve retoričke podrške?
Dilemu je usred Beograda prošle godine uneo Mihail Lobanov, viši istraživač Centra za južne studije Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka. On otvoreno kaže da Moskva, podržavajući članstvo Srbije u EU, očekuje da Srbija bude trojanski konj Rusije u uniji!
Kremlju blizak predsednik Moskovske akademije za geopolitičke probleme Leonid Ivašov je u jednom intervjuu za RTS rekao da će Srbija morati da izabere kojem će se savezu prikloniti: „Unipolarni svet nije moguć. Vidimo da se uticaj manjih država smanjuje i da nastaju savezi. Rusija kroz stvaranje Evroazijskog saveza zagovara dve matrice: jedna je pravoslavna, slovenska, a druga je evroazijska. U prvom slučaju balkanske zemlje, pre svih Srbija, veoma su važne jer su nam duhovni, kulturni i ekonomski saveznici. Zato će pažnja Rusije prema Srbiji da raste, ali očekujem i da će se Srbija odlučiti, hoće li biti u Evropskoj uniji i NATO-u ili će biti partner Rusije.”
Probni baloni koji ostavljaju propagandni utisak su učestali. Anja Filimonova, magistarka istorijskih nauka, glavna i odgovorna urednica portala „Fond strateške kulture” na srpskom jeziku, izjavila je novembra 2014. da je ulazak Srbije u evroazijske integracije jedina receptura „opstanka srpskog naroda i njegovog identiteta… Srbija je deo ruskog sveta”.
Uticajni šef Komiteta za međunarodne odnose ruske Državne dume Aleksej Puškov predstavio je oktobra 2015. u Beogradu svoju knjigu na srpskom u kojoj obrazlaže da je alternativa Srbiji na istoku u Evroazijskoj federaciji.
Profesor Igor Panarin, doktor političkih nauka i glavni analitičar Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti (ODKB), vojnog saveza s Rusijom na čelu, prošle godine je za „Politiku” izjavio da očekuje da se Srbija priključi Evroazijskom savezu. „Beograd vidim na čelu velike balkanske konfederacije, koja bi obuhvatala sve balkanske države, moguće i Mađarsku, i bila deo Evroazijskog saveza.”
Političke tehnokrate Kremlja i PR konsultanti prepoznali su da je slabost Zapada njihova snaga. Naruku im ide utisak da su autoritarni režimi poslednjih godina jedan od drugog naučili kako da blokiraju zapadne uticaje – ograničavanjem NVO i slabljenjem demokratskih snaga kod kuće – dok Zapad gubi jasnoću i ugrožava svoje temeljne vrednosti i principe, kao što pokazuje izbeglička kriza.
Iako odnosi Srbije sa Rusijom ni u ekonomskom ni u političkom smislu nisu tako bliski kao sa EU, ove ideje imaju privlačnost u frustriranoj zemlji poput Srbije, verovatno retke države u kojoj se na spisku 104 registrovane stranke nalazi i Partija Rusa.
Vođen kremaljskom varijantom pragmatizma, Putin ne postavlja ideološke ili političke barijere s kim će sarađivati – sve dok antiestablišment partneri mogu da doprinesu slabljenju vrednosti koje promovišu NATO ili EU: ekstremno desnim parijama kao što su Nacionalni front u Francuskoj ili Jobik u Mađarskoj, ali i sa levičarima u Nemačkoj.
Izvor: Politika
