Srbija i Hrvatska nisu juče razmenile nijednu protestnu notu, kao što su to činile nekoliko puta tokom ove sedmice.
Juče smo, međutim, saznali šta stoji u poslednjem protestu Zagreba koji je srpska ambasadorka u Hrvatskoj Mira Nikolić odbila prekjuče da primi. Rečnik ove diplomatske note prilično je nediplomatski.
U njoj se reakcija Beograda na oslobađajuću presudu Branimiru Glavašu karakteriše kao mešanje u unutrašnje stvari Hrvatske, a srpska vlast poziva da ne koristi „rečnik agresivne velikosrpske politike iz devedesetih”.
Iako je Vrhovni sud Hrvatske amnestirao osuđenog za ratni zločin, Zagreb u svojoj noti poziva Beograd na „smislenu regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose u pitanju rešavanja ratnih zločina tako da izbegava sukobe nadležnosti”.
Ovim se ponovo Srbija podseća na to da Hrvatska neće odustati od zahteva da Beograd mora da promeni svoj zakon, po kome može da sudi i Hrvatima optuženim za ratni zločin.
Za tehničkog ministra pravde Nikolu Selakovića, presuda Glavašu samo je jedna slika odnosa prema prošlosti.
„Ne znam šta tu ostaje još od presuda kada su u pitanju zločini nad Srbima ako to nije opstalo? Nije to samo presuda Glavašu, to je čitav niz presuda, okolnosti, odluka. Samo ne znam da li je ta presuda Glavašu svetao primer kako bi trebalo da se ponašamo u otvaranju poglavlja 23”, upitao je Selaković.
Na pitanje da li je Brisel reagovao na odluku o ukidanju presude Glavašu, Selaković je rekao da Brisel nije reagovao „ni na mnogo grđe stvari od toga”. On je podsetio da je, kad su se ćirilične table u Vukovaru skidane za manje od dva sata od postavljanja, Brisel rekao da je to unutrašnja stvar jedne države.
Selaković je juče bio i jedini srpski zvaničnik koji se oglašavao povodom uzavrelih srpsko-hrvatskih odnosa. „Politika” juče nije uspela da dobije odgovor na pitanje kuda vode najnoviji sukobi sa Zagrebom ni od predsednika Tomislava Nikolića (koji je inače prozvan u prvoj protestnoj noti Hrvatske posle ukidanja osuđujuće presude Stepincu) ni od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.
Kako su Srbija i Hrvatska uspele da za samo nešto duže od mesec dana posle „istorijskog” susreta srpskog premijera i hrvatske predsednice na mostu na Dunavu kod Erduta, kako su ga mnogi pa i sami učesnici prozvali, svoje odnose dovedu na ovako niske grane?
Izvor: Politika
