Pravda

Približavanje Vašingtona i Moskve sporazumu o vojnoj saradnji u Siriji uskomešalo je ratne grupe u toj zemlji. Jedinice sirijskog predsednika Bašara el Asada, uz pomoć ruskih vojnika, u poslednje vreme užurbano stežu obruč oko pobunjenika u Alepu. Ne samo što su u opasnosti ustaničke trupe koje su tamo ukopane nego bi gubitkom Alepa bio izgubljen koridor kojim je opozicija dobijala oružje i ostale potrepštine preko turske granice. I oni koji bi umakli iz opsade ostali bi bez sredstava za nastavak rata na severu Sirije, gde su borbe najžešće. Međutim, mogući sporazum s Amerikom stavio je Rusiju i njenog štićenika Asada u pomalo nezgodnu poziciju kada je reč o Alepu. Otvoren upad u opkoljene delove grada teško da bi se završio brzom pobedom. U međuvremenu bi se samo pogoršala humanitarna katastrofa u Alepu, gde su zalihe hrane, vode i lekova na izmaku, dok su medicinske ustanove, kako procenjuju posmatrači, bile na sistematskom udaru vazdušnih projektila, tako da je, prenosi Al DŽazira, ostalo svega tridesetak lekara na oko iznurenih 300.000 stanovnika u kvartovima pod opsadom. Dogovor o vojnoj saradnji sila, na koji se u ovom trenutku čini da su obe strane napokon spremne, mogao bi propasti ako bi akcije Asada i Moskve izazvale još veće patnje civila i – što je Vašingtonu u najmanju ruku podjednako važno da spreči – kolaps antivladinih grupacija u krajevima gde su bile najjače. Zato Kremlj i sirijski predsednik pokušavaju da očiste Alepo, a da pri tom ne ispale više nijedan metak. Žitelji iz četvrti pod obručem pozvani su da bezbedno napuste grad kroz tri specijalna koridora. Četvrti će biti otvoren za pobunjenike voljne da se predaju. Predstavnici opozicije su, javlja Rojters, odmah izrazili skepsu prema toj ponudi, ocenivši je kao plan da se tom gradu, u kojem su pobunjenici našli tako čvrst tabor, izmeni demografska struktura i osigura nasilno iseljenje, što predstavlja, kako su poručili, ratni zločin. Ambasador Velike Britanije u Ujedinjenim nacijama Metju Rajkroft takođe je upozorio da će tu ponudu, ako je iskreno motivisana humanitarnim razlozima kao što se tvrdi, pratiti obustava bombardovanja Alepa, u kojem neprestano stradaju civili u velikim razmerama. Specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura nije se upuštao u takve komentare, ali je konstatovao da ruski plan za humanitarnu operaciju u Alepu, to jest za propuštanje stanovništva van obruča, ima nedostataka na kojima treba raditi. Umerena sirijska opozicija može računati na to da ih SAD – bez obzira na zavrtanje ruke da pristane na mirovne pregovore i uskraćivanje težeg naoružanja koje priželjkuje – ipak neće lako ostaviti na cedilu. U delikatnijoj poziciji je antiasadovska grupa, koju i Vašington i Moskva drže na spisku terorističkih organizacija i tuku je vazdušnim projektilima, Nusra front. Da bi popravila svoj položaj, Nusra se upravo odrekla Al Kaide, čiju je podružnicu u Siriji dosad predstavljala, i promenila ime u Front za oslobođenje Šama – regiona koji se na Balkanu i zapadnije nekad nazivao Levantom. Na taj potez se, izgleda, Nusra front odlučio zato što Rusi i Amerikanci pregovaraju o tome da koordinisano izvode napade na njegove položaje. Uslov za to je da ruska vojska prestane s udarima na umerene ustanike, koje je gađala pod obrazloženjem da se bore rame uz rame s ovom džihadističkom grupom. Na pojedinim delovima sirijskog fronta tako i jeste. Pobunjenici koje podržava Amerika imaju ambivalentan odnos prema Nusra frontu otkako se on pojavio u Siriji 2012. godine. Ponegde su se s njegovim borcima sukobljavali, ali su i nastupali uz makar prećutnu koordinaciju. Nusra se zahvaljujući vezi s Al Kaidom i njenim finansijerima vrlo brzo pokazala kao jedna od najsnažnijih grupa na sirijskim ratištima i stoga je dragocen saveznik protiv Asada. U neprijateljstvu je s Islamskom državom, kao i Al Kaida uopšte, ali njena ideologija jedva da je manje ekstremna i ponekad se ocenjuje da je njen nešto blaži pristup u poređenju s ratnicima „kalifata” više stvar taktike nego istinski različitih stanovišta. I za formalni raskid Nusra fronta s Al Kaidom podozreva se da je prevashodno taktički manevar, ne samo zbog mogućeg sporazuma SAD i Rusije nego i zbog pritiska kojem ga barem još od prošle godine podvrgavaju strani finansijeri – nepotvrđene glasine tu najčešće navode Katar – da se odrekne organizacije koju je vodio Osama bin Laden. Priče da se taj potez sprema u poslednje vreme bile su naročito učestale. Razlog za to bi, kako se veruje, bio da se Nusra front prikaže kao prihvatljivije lice tvrdog islamizma i autohtona sirijska organizacija, budući da su njegovi pripadnici u toj zemlji dočekani s velikim rezervama kao oni kojima na srcu nije oslobođenje Sirijaca i mir u njihovoj zemlji koliko lansiranje džihada u širim razmerama. Zato Nusra još od lani ističe da navodno više ne prima naređenja od centrale Al Kaide i da je posvećena „sirijskoj revoluciji”. Da je zaštita te „revolucije” cilj prekida veza s Al Kaidom, kazao je i Abu Muhamed el DŽolani, lider Nusra fronta, prvi put se u javnosti pojavivši nemaskiranog lica na snimku kojim je obelodanio novo ime svoje grupe. Oko eventualnih promena u dugoročnim, strateškim ciljevima DŽolani je ostao daleko neodređeniji. Kazao je, međutim, da se stvaranjem novog fronta smera zbijanje redova džihadističkih frakcija u Šamu. DŽihad jeste višeslojan pojam, ali u DŽolanijevoj verziji dosad nije slutio ni na šta miroljubivo. Ono što je rekao više zvuči kao najava da se radikalni islamisti neće predati, uprkos signalima da će Amerika, Rusija i UN, koje posreduju u mirovnim pregovorima, sve intenzivnije raditi na tome da od njih potpuno odvoje snage umerene sirijske opozicije kako bi se došlo do jasnije situacije na terenu i mogućnosti za međunarodni dogovor o tome kako bi Sirija mogla izgledati i bez Asadove autokratije i bez džihadista. Sumnje da se priroda DŽolanijeve grupe neće promeniti s imenom podstiče i to što je vođa Al Kaide Ajman el Zavahiri nedavno takođe uputio javnu audio poruku u kojoj je unapred blagoslovio otklon Nusra fronta. Stejt department je, preneo je Rojters, saopštio da je za drugačiji odnos Vašingtona potrebno da se promeni više od imena grupe i da ona ostaje na spisku terorista i legitimnih meta. To svakako važi i za Moskvu. Izvor: Politika