"Borba za pravične i pravedne izborne uslove mora biti permanentna i dosledna. U toj borbi režim Aleksandra Vučića mora da oseti našu odlučnost i snagu i u tom cilju ne treba bežati ni od radikalnih rešenja. Bilo bi najbolje da naši zahtevi koji su utemeljeni u civilizaciji 21. veka budu odmah prihvaćeni, ali ako se to ne desi, treba ići i na proteste, demonstracije, pa i na kolektivni poslanički štrajk glađu kao poslednje rešenje", kaže Živković i dodaje:
"To znači da svi poslanici opozicije, ako dođe do nužnosti takvog rešenja, treba jednog dana da sednu u svoje klupe i da damo izjavu da ih nećemo napustiti dok se naši pravedni zahtevi ne ispune. Za sve to vreme nećemo ni uzimati hranu i pozvaćemo građane da se okupe ispred parlamenta. Ponavljam, to bi bilo krajnje, iznuđeno rešenje."
Živković navodi da bi „cela ta procedura bila borba za prava građana na demokratski slobodni izbor“, a ne borba za privilegije poslanika, ali i podseća da takav potez nije samo "reč na papiru", već nešto što mu u političkoj borbi nije strano.
"Davne 1996.godine štrajkovao sam glađu sa zahtevom da se na lokalnim izborima u Nišu omogući kontrola opozicionim predstavnicima na biračkim mestima. Štrajk je uspeo i na tim izborima smo pobedili", objasnio je on.
Asad je pobedio, a Vašington izgubio u Siriji. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Kurir
