Pravda

Pentagon je bio zapanjen ovim napadom koji se dogodio na granici između Sirije i Jordana gde ruske snage do sada nisu delovale. „U oblasti nije bilo snaga SAD ali američki avionu su preko vanrednih komunikacionih kanala upozorili ruske oficire da zaustave napade“, rekli su američki zvaničnici.

„Ruski Su-34 bombarderi su napustili oblast, a zatim se vratili i sproveli još jedan napad kada su američki F/A-18 avioni otišli da dopune gorivo. U drugom napadu je ubijeno nekoliko sirijskih pobunjenika koji su pokušavali da pruže medicinsku pomoć preživelima iz prvog napada“, naveli su zvaničnici.

Si-En-En je naveo da su američki piloti pokušali da stupe u kontakt sa ruskim kolegama preko dogovorene frekvencije, ali da nisu dobili odgovor. Rusko ministarstvo odbrane je negiralo da je do napada uopšte došlo.

Ovo nije prvi put da je došlo do vazdušnog sukoba iznad Sirije. U poslednjih 8 meseci je bilo puno okršaja između ruskih i američkih dronova i aviona, a najčešće se dešavalo da su se ruski avioni previše približili američkim i NATO avionima. Izraelski F-15 avioni i ruski Su-30 avioni su zamalo imali okršaj iznad Sirije u aprilu. Konačno, jednom prilikom je došlo i do smrtonosnog okršaja kada su turski F-16 avioni oborili ruski Su-24 avion koji je navodno upao u turski vazdušni prostor.

U teoriji ne bi trebalo da bude problema pošto su SAD i Rusija uspostavili komunikacioni kanal za Siriju, a isto je sa Rusijom učinio i Izrael.

Takođe, ne postoji neki ozbiljniji razlog za sukob. Sirijski pobunjenici nemaju vazdušne snage tako da ne postoji izgovor za okršaj između američkih i ruskih aviona. Obe strane imaju baze i specijalne snage u Siriji ali nijedna strana nema toliko kopnenih snaga da avioni mogu greškom da bombarduju snage onih drugih.

Ukoliko do borbe dođe, to će biti zato što će Bela kuća odlučiti da vredi započeti rat radi zaštite sirijskih pobunjenika od ruskih vazdušnih snaga ili zato što će Rusija iznenada odlučiti da želi da zaštiti snage Irana i Hezbolaha od izraelskih napada.

Međutim, nijedna ni druga mogućnost nisu verovatne. To dokazuje činjenica da su ruski avioni sačekali da američke snage napuste oblast pre nego što su pogodili pobunjenike. Moskva ne želi rat.

Sve upućuje na to da se u ovoj igri učesnici drže pravila, ali nikad ne možemo znati šta sudbina čuva u rukavu. Dovoljno je da dođe do neke manje greške na senzoru ili da neki nervozni pilot greškom pritisne neko dugme i rat će početi. Jedna od najneverovatnijih činjenica o Hladom ratu jeste da su se avioni američke i sovjetske vojske retko susretali. Prema podacima sa Vikipedije, između 1950. i 1970. godine je došlo do 18 sukoba između američkih i sovjetskih aviona. Naravno, tu nisu uračunati zastupnički ratovi poput Korejskog rata.

Poslednji u nizu incidenata samo dokazuje koliko je apsurdan vazdušni rat iznad Sirije. Dve frakcije vode dve različite vazdušne kampanje u istoj državi. Jeste da obe frakcije žele da eliminišu Islamsku državu ali postoji neslaganje oko toga koje pobunjeničke frakcije treba podržati i da li Asad treba da ostane predsednik Sirije ili ne. Činjenica je da ruska i američka frakcija imaju dugu istoriju sukoba i da ne veruju jedna drugoj, te nije nemoguće da zbog greške u komunikaciji dođe do smrtonosnog obračuna.

Sirija jednostavno nije dovoljno velika i za SAD i za Rusiju. Ukoliko ove dve države nastave sa vazdušnim ratom iznad Sirije desiće se jedna od sledeće tri stvari: 1) SAD ili Rusija će povući svoje avione i pustiti drugu stranu da nastavi sa bombardovanjem; 2) Rusija ili SAD će pustiti drugu stranu da preuzme kontrolu nad svim operacijama (što je jednako moguće kao da svinje polete); 3) Proliće se krv, pre ili kasnije. Izvor: webtribune.rs