DŽon R. Šindler, američki savetnik za bezbednost i bivši pripadnik kontraobaveštajne službe američke Nacionalne bezbednosne agencije, izneo je u nemačkom “Bildu” svoje viđenje značaja uzbunjivača Edvarda Snoudena za Vladimira Putina.
Spekulacije i kontroverze
Tokom tri godine, koliko je proteklo od Snoudenovog dolaska u Moskvu, bilo je mnoštvo spekulacija i kontroverznih stavova o odnosu između njega i Rusije, a Šindler tvrdi da sada raspolaže i konkretnim činjenicama.
Američki programer Edvard Snouden, koji je radio za CIA i NSA pre nego što je sa milion ukradenih dokumenata pobegao sa Havaja, nije napuštao Rusiju od 23. juna 2013, kada je iz Hongkonga stigao na moskovski aerodrom “Šeremetjevo”. Sleteo je uz dozvolu ruske vlade, sa čijim se predstavnicima sastajao tokom tronedeljnog boravka u Hongkongu. Toliko su se zbližili da je čak proslavio 30. rođendan u ruskom konzulatu, tvrdi Šindler. Iako je Snouden nedavno nagovestio da bi bio srećan kada bi ga predsednik Barak Obama pomilovao pre isteka mandata, nema nagoveštaja da bi tako nešto moglo da se desi. Pre mesec dana, iz Bele kuće je saopšteno da ga smatraju kriminalcem, kaže Šindler.
"Snouden sarađuje sa ruskim obaveštajcima"
Za njega nema sumnje da Snouden sarađuje s moskovskim obaveštajnim službama. Stručnjaci koji poznaju moćni obaveštajni aparat Kremlja sigurni su da ta saradnja funkcioniše po principu “ruka ruku mije”. Pripadnik zapadne obaveštajne službe, kome je Rusija pružila utočište, izvestiće svoje domaćine o svemu što zna.
Vladimir Putin (Foto: RIA Novosti)
Snouden i njegovih zastupnici insistiraju na tome da ne sarađuje s Rusima, a prema zvaničnoj verziji, Snouden nije kod sebe imao ukradene dokumente iz NSA kada je stigao u Moskvu i odbio je da prenese tajne informacije ruskoj obaveštajnoj službi. “Niko iz zapadnih obaveštajnih krugova koga poznajem ne veruje u Snoudenovu nevinost. Ako nije sarađivao s ruskim obaveštajnim službama, bio bi prvi begunac posle 1917. koji to nije uradio. Ništa ne ukazuje na to da je Vladimir Putin - koga je Snouden javno nazivao 'čudakom' i koji baš nije poznat po tome da bilo šta nudi besplatno, bio toliko velikodušan da ne traži protivuslugu”, kaže Šindler. Snoudenov odnos prema ruskoj obaveštajnoj službi nedavno je bio predmet javne diskusije u Komisiji za istragu o NSA u Bundestagu. Hans-Georg Masen, predsednik Savezne službe za ustavnu zaštitu izazvao je buru kada je rekao da je Snouden verovatno ruski agent.
Špijun ili izdajnik
Predsednik nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) Gerhard Šindler otišao je još dalje, označivši Snoudena u razgovoru s “Bildom” kao “izdajnika”. “On je postao objekat u rukama FSB, a to nikako nije dobro.” U zanimljivom intervjuu koji je dao “Bildu” ove nedelje, Franc Klincevič, jedan od top agenata ruske obaveštajne službe, trezveno je rekao: “Budimo iskreni, Snouden je prenosio tajne informacije. Za to i služe obaveštajne službe. Ako im se ukaže prilika da se dođu do informacija, onda će je iskoristiti.” DŽon Šindler ističe da se Klinsevič ne bavi praznim spekulacijama. “On je senator koji je gotovo deset godina služio u Državnoj dumi. Osim toga, potpredsednik je Odbora za odbranu i bezbednost Senata, koji kontroliše specijalne službe. Pedeset devetogodišnjem Klinceviču su dostupne mnoge državne tajne, pa tako i u vezi sa slučajem “Snouden”. Član je vladajuće elite Kremlja i ima dobre veze. S obzirom na položaj u Odboru Senata i prošlost u Vojnoj obaveštajnoj službi (GRU), nema sumnje da ruske specijalne službe Klinceviča smatraju “našim” čovekom, ocenjuje DŽon Šindler.
Kakva je uloga Putina
Klincevičeve tvrdnje o Snoudenovom odnosu sa Kremljom nisu propust ili lapsus. “Iz nekih razloga Putin je rešio da razotkrije Snoudena kao saradnika”, kaže Šindler. Jedan od razloga je možda Snoudenova nedavna mlaka kritika na Tviteru na račun ruskih strogih novih zakona o nadzoru u zemlji. Ti zakoni daleko nadmašuju sve sisteme za praćenje na Zapadu, koje je Snouden iz svog skrovišta u FSB tako žestoko kritikovao. Činjenica je da njegovi domaćini najzad dozvoljavaju američkom kalaboracionisti da kritikuje Rusiju na Tviteru. Mnogim posmatračima je upalo u oči Snoudenovo ćutanje o represijama od strane FSB, što bi moglo ukazati na to da im više nije koristan. Istina je da Snouden nikada nije bio naročito dobro obavešten o američkim obaveštajnim službama, kaže Šindler. Suprotno mitovima koje su proširili on i njegovi zagovornici, on je bio samo IT administrator. Nikada nije bio pravi špijun. “Ništa ne ukazuje na to da zaista na pravi način razume većinu onoga što je ukrao od NSA.” Zbog toga je FSB sve korisne informacije prilično brzo izvukao iz njega. Za Moskvu, Snouden je imao mnogo veću vrednost kao sredstvo propagande Kremlja za diskreditovanje zapadnih obaveštajnih službi. U toj ulozu Snouden je Zapadu naneo veliku štetu. On, međutim, nikada nije bio moskovska “krtica” u NSA. Operacija “Snouden” je zapravo mera koja treba da skrene pažnju s pravih krtica koje se godinama kriju u NSA, ocenjuje Šindler. Izvor: bild.de/Blic
Snouden i njegovih zastupnici insistiraju na tome da ne sarađuje s Rusima, a prema zvaničnoj verziji, Snouden nije kod sebe imao ukradene dokumente iz NSA kada je stigao u Moskvu i odbio je da prenese tajne informacije ruskoj obaveštajnoj službi. “Niko iz zapadnih obaveštajnih krugova koga poznajem ne veruje u Snoudenovu nevinost. Ako nije sarađivao s ruskim obaveštajnim službama, bio bi prvi begunac posle 1917. koji to nije uradio. Ništa ne ukazuje na to da je Vladimir Putin - koga je Snouden javno nazivao 'čudakom' i koji baš nije poznat po tome da bilo šta nudi besplatno, bio toliko velikodušan da ne traži protivuslugu”, kaže Šindler. Snoudenov odnos prema ruskoj obaveštajnoj službi nedavno je bio predmet javne diskusije u Komisiji za istragu o NSA u Bundestagu. Hans-Georg Masen, predsednik Savezne službe za ustavnu zaštitu izazvao je buru kada je rekao da je Snouden verovatno ruski agent. 
