Velika Britanija će se suočiti sa "dugim i neurednim" razvodom od EU, te će uloga Londona i, posledično, uticaj SAD na spoljnu politiku EU oslabiti, što će ići u prilog članicama EU, koje su naklonjene Rusiji u naporima da poprave odnose sa Moskvom oko krize u Ukrajini, tvrdi AP.
Na duge staze, kako navodi agencija, Putin može da očekuje nove mogućnosti za Rusiju da poveća svoj uticaj na kontinentu.
Ishod referenduma u Velikoj Britaniji je, ističe AP, ohrabrio evroskeptične stranke širom Unije, a rastuća ekonomska i politička neizvesnost će samo dodatno ojačati njihovu poziciju.
Iako bi "finansijska oluja", izazvana izlazakom Britanije iz EU, mogla da poveća ekonomske rizike za Rusiju tako što će uticati na cene nafte i oboriti vrednost ruskih akcija, potencijalne političke dividende za Moskvu od raspada EU bi daleko nadmašile srednjeročnu ekonomsku štetu, dodaje agencija.
"Iz ruskog ugla, izlazak Britanije iz EU učinio bi Evropu zdravijom, kontinentalnijom i olakšao Rusiji da se njome bavi", ocenio je Aleksandar Baunov iz Karnegi centra u Moskvi.
San ruske diplomatije već dugo je da razvije odvojene odnose sa svakom velikom evropskom zemljom, tvrdi Baunov i ističe da je Britanija napravila "korak ka ostvarenju tog sna".
EU je, ističe agencija, sledila vođstvo SAD u kažnjavanju ruskih akcija u Ukrajini nizom sankcija, koje su ograničile njen pristup svetskom finansijskom tržištu i blokirale transfer ključnih energetskih i vojnih tehnologija.
Rusija je uzvratila blokiranjem uvoza većine hrane sa Zapada, a ta zabrana je pogodila brojne zemlje EU.
EU je produžila svoje sankcije do februara 2017. godine, ali dok se ukrajinska kriza pružala na članice EU, među kojima su Italija, Grčka, Mađarska i Slovačka, one su pokazivale znake nestrpljenja po pitanju sankcija.
Viši savetnika u konsultantskoj firmi Makro advajzori, čije je sedište u Moskvi, Kris Vifer istakao je da je Ujedinjeno kraljevstvo "snažno podržavalo" stroge sankcije i ocenio da to sada može oslabiti jer će pažnja Londona biti skrenuta na proces izlaska iz EU.
Naredna britanska vlada, kako je rekao, možda će imati drugačije priroitete i tragati za novim tržištima za izvoz, koje bi mogla da razvija.
Vašington i Brisel su, kako navodi AP, ublažavanje sankcija uslovili primenom sporazuma iz Minska o prekidu vatre u Ukrajini, koji je u velikoj meri zaustavljen.
Sporazum, kojim su posredovale francuska i Nemačka, obavezao je Ukrajinu da ponudi široki stepen autonomije pobunjenicima na istoku zemlje i amnestiju za njih, čemu su se ukrajinski nacionalisti oštro usprotivili.
Ukrajina je, zauzvrat, optužila Rusiju da nije uspela da ispuni svoje obaveze time što nije povukla svoje vojnike na istoku, šsto je Kremlj porekao.
Putin smatra da Moskva ne bi trebalo da bude odgovorna za zastoj u primeni sporazuma iz Minska, a pojedine članice EU sve više prihvataju tu ideju, poručuje američka agencija.
Italijanski premijer Mateo Renci je na ekonomskom forumu u Rusiji prošlog meseca javno podržao Putinove argumente rekavši da Ukrajina mora da ispuni svoj deo dogovora.
Vifer je, takođe, rekao da će nemačka kancelarka Angela Merkel suočiti sa povećanim pritiscima svoje vlade, industrije i drugih zemalja EU, da ukine sankcije.
Iako se Putin uzdržavao od likovanja zbog izlaska Britanije iz EU, njegove opaske tokom posete Finskoj prošle nedelje ukazuju na njegovu nadu da bi Bregzit mogao da ide na ruku Rusiji, ocenjuje AP.
Na pitanje šta bi Finska mogla da uradi da poboljša trgovinu sa Rusijom usled sankcija, ruski predsednik je odgovorio: "Okrenite se Londonu. Oni će vam reći šta da uradite", navodi AP.
Izvor: Tanjug
