Pravda

Incident na granici tuče između poslanika opozicije i pozicije, koji se pre dva dana desio u Skupštini Crne Gore, još je glavna tema u crnogorskoj štampi.  Za krivca su proglašeni poslanici opozicionog Demokratskog fronta i to iz usta potpredsednika crnogorske vlade i vladajuće Demokratske partije socijalista Duška Markovića. On je incident okarakterisao kao izraz „nemoći i priznanje poraza DF“, na šta je reagovao Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije i član predsedništva pokreta Demokratski front u Crnoj Gori. Knežević je ove navode opovrgao, a u izjavi za Sputnjik je rekao da je ono što se desilo u crnogorskoj skupštini zapravo jasna dijagnoza crnogorskog društva i podeljenosti u Crnoj Gori o ulasku Crne Gore u NATO.     „Markovićeve optužbe vidim samo kao strah od činjenice da DF iz dana u dan dobija podršku slobodnih građana Crne Gore koji žele promene u Crnoj Gori, a koji takođe žele i organizovanje referenduma o eventualnom učlanjenju Crne Gore u NATO“, izričit je Knežević. On tvrdi da je Marković prepoznat kao neko ko je 24. oktobra prošle godine kao koordinator službi bezbednosti komandovao parapolitičkim, paravojnim, paramafijaškim i parapolicijskim grupama, koje su razbijale proteste DF-a. „NJima je jasno da će posle oktobarskih izbora ove godine DF održati referendum na kome bi se građani Crne Gore izjasnili o članstvu u NATO. Prve odluke DF-a posle izbora će biti ukidanje sankcija Rusiji i povlačenje priznanja Kosova“, najavljuje Knežević. Knežević je Markovića nazvao osvedočenim „agentom NATO pakta“ i rekao da je njegova reakcija strah od finalnog političkog obračuna koji ih čeka na jesenjim izborima. „Što se tiče organizovanja referenduma DF-a, kao najorganizovanija politička opoziciona koalicija proklamovati i održavanje referenduma jer sadašnja vlada koja je počela svoje formiranje u januaru 2016. a završila tek u maju, u stvari je i projektovana tako da omogući donošenje odluka u Skupštini. Većinsko raspoloženje građana Crne Gore je protiv NATO-a, a referendum je naša dužnost da kao zastupnici građana Crne Gore omogućimo da se na njemu izjasne o ovom pitanju“, kaže Knežević. On kaže da je siguran da bi rezultati referenduma pokazali da je više od 60 odsto građana protiv ulaska u NATO. Knežević takođe smatra da je svaka druga odluka izazvala dodatnu nestabilnost, nemire i proteste. On podseća da je potrebno da sporazum o pristupanju Crne Gore NATO-u ratifikuju sve članice EU, te stoga smatra da je nemoguće da se on nađe u skupštinskoj proceduri pre novih izbora i konstituisanja nove Skupštine Crne Gore. „Kada sporazum bude ratifikovan od strane članica EU, na Crnoj Gori je da odluči na koji način će biti doneta odluka o učlanjenju u NATO — da li u Skupštini ili na referendumu“, objašnjava Knežević. Inače, prema Ustavu Crne Gore, za usvajanje ovakvog akta potrebna je 22 poslanika od 41 prisutnog. Knežević kaže da je to dobar pokazatelj o, kako je rekao, „nakaradnom Ustavu“. „Ako Đukanović pribegne ovom metodu odlučivanja, Crnu Goru čekaju nove destabilizacije i politički izazovi. Mi kao poslanici imamo pravo da podnesemo zahtev za izmenu i dopunu Zakona, što znači da bilo kakva peticija ili protivljenje poslanika da bi se našla na dnevnom redu Skupštine zavisi od odluke parlamentarne većine, koja i utvrđuje dnevni red“, kaže Knežević napominjući da, s obzirom da bi ovaj saziv parlamenta trebalo da bude raspušten u avgustu, sporazum o pristupanju NATO-u ne bi mogao da se nađe na dnevnom redu u narednih mesec i po dana. Izvor: rs.sputniknews.com